Хрватски медији плаше Европу ратом на Балкану

Теодора Палалић

Хрватски медији здушно су стали у одбрану новог изасланика Европског парламента Тонина Пицуле након изјаве председника Србије Александра Вучића у четвртак да неће разговарати с њим „док се не извини због онога што је говорио” и да је Пицула „веома непристојан човек који не воли нашу земљу”. „Нитко није изненађен: Вучића су баш запекле Пицулине речи”, „Вучић извређао Пицулу”, само су неки од наслова на хрватским порталима. За „Јутарњи лист” и „Индекс.хр” били су, изгледа, интересантни само поједини сегменти Вучићеве посете Будимпешти, као и његов састанак с премијером Мађарске Виктором Орбаном. Читаоци који се у информисању ослањају само на њих могу врло лако да стекну утисак да се српски председник ових дана највише бави Пицулом и изазивањем рата у региону. И потпуно прећуткују важне уговоре са седнице Савета за стратешку сарадњу Србије и Мађарске.

Загребачки „Јутарњи лист”, поред одговора Пицули – који је на седници ЕП изјавио да грађани Србије „на протестима захтевају правду и одговорност” због трагедије у Новом Саду – пренео је из Будимпеште једино вест да је Вучић Орбану понудио да Србија откупи пет или 10 одсто власништва у мађарској нуклеарној електрани „Пакш”. Дакле, пренели су једино оно што је за сада само предлог, док су садржај седам важних потписаних споразума – једноставно прећутали. Можда и зато што сви ови пројекти заобилазе Загреб и Хрватску.

Изградња нафтовода који омогућава диверзификацију и директан увоз нафте мимо хрватског цевовода „Јанаф”, закуп додатних подземних складишта за гас, градња огромног граничног прелаза Хоргош–Реске, којим ће велики део друмског саобраћаја бити преусмерен на Мађарску, нови далеководи који ће повезати две земље, војна и војнотехничка сарадња с Будимпештом, као и заједничко енергетско зближавање с Љубљаном – нису завредели нимало медијског простора на овим порталима.

Поред „Јутарњег листа”, председникову изјаву о Пицули одмах је пренео и „Индекс.хр”. Овакав приступ загребачких медија не чуди, будући да су они протеклих дана провокативно велику пажњу поклонили наоружавању Србије, тврдећи да су „суседне државе забринуте због експанзионистичких тежњи Београда”. „Планира ли Србија да дестабилизује или чак војно нападне суседне државе, Косово и Босну и Херцеговину? Косовска председница Вјоса Османи и њен колега из БиХ Денис Бећировић недавно су упозорили на тај сценарио”, наводи „Вечерњи лист”. Дакле, због „гомилања оружја” по њима су забринуте „две државе” – тзв. Косово и део БиХ.

Очигледно је да то смета пре свега самој Хрватској, али нико да се запита због чега – ако се зна да и сама последњих година масовно купује оружје. А и Приштина је, како се и наводи у тексту, 2023. купила турске беспилотне летелице „бајрактар”, а ове године и 250 америчких пројектила „џавелин”. Али за њих постоји оправдање. Како се наводи, „без та два оружана система, које украјинска војска успешно користи у борби против Русије, независна Украјина више не би постојала у садашњем облику”.

Загребачки лист тврди да се из „изјава, претњи и поступака српског вођства у Београду” може закључити да је Османијева у праву кад напада Вучића. Хрватски новинари га по ко зна који пут пореде са Слободаном Милошевићем, не пропуштајући да спомену Српски свет и велику Србију. Цитирају изјаву председнице привремених приштинских институција да је Србија „сателитска држава Русије која је продубила војну, економску и политичку сарадњу с Москвом”. Занимљиво је да таква тврдња долази од председнице тзв. државе која има споменик америчком председнику усред свог „главног града”, док су Хрвати својевремено као захвалност за оружје певали „Данке Дојчланд”.

Забрињава зато кад „Вечерњи лист” закључује да се „не може искључити нови рат на Балкану”. Засметао му је и добар однос који Србија има с новим америчким председником Доналдом Трампом. За њих је проблем недавни разговор Вучића и Трампа, као и критика Албина Куртија од стране Ричарда Гренела.

Колика је нервоза због могућих добрих будућих односа Београда и Вашингтона завладала у делу региона, може се видети и по само неким насловима који су се појавили претходних дана. „Вучић и Додик спремно чекају Путина на Дунаву”, „Вучић се обрушио на медије из Сарајева”, „Вучић опет направио шоу”, „Вучић је жртвовао трагикомичног министра најпознатијег по ’Тиктоку’”, „Вучићеви медији и даље дивљају”... Вучић рекао ово, Вучић урадио оно... Презименом председника Србије почињу многе вести које излазе на порталима „Слободна Босна” и „Ослобођење” из Сарајева, поменутим из Загреба и на „Вијестима” и „Побједи” из Подгорице, толико да је он присутнији и од њихових званичника, а од избора Тонина Пицуле за изасланика ЕУ, у спомињању Вучића превазишли су и наше медије, иако је то сигурно било врло тешко.

Подсетимо, хрватски „Индекс” је чак себи дао за право да – „због готово потпуне цензуре медија у Србији и немогућности грађана Србије” да се о трагедији у Новом Саду „потпуно и истинито информишу” – позове грађане наше земље да се информишу преко њих и да им се јаве на посебан мејл. На Вучићев коментар да је двоструки убица Алија Балијагић исламиста, подгоричке „Вијести” су то повезале са „Српским светом” и „инсистирањем на поремећеним односима између две суседне државе”. Изврнуто тумачење готово сваког покрета председника Србије и других српских званичника као диктатуре, експанзионизма и промоције Српског света, за њих је једини начин да прикажу Србију у негативном светлу, како у европској и светској, тако и у регионалној јавности.