Одбачене молбе Улемека и Берчека за условни отпуст

Виши суд у Београду одбацио је молбe за условни отпуст Милорада Улемека Легије, бившег команданта Јединице за специјалне операције (ЈСО), и Бранка Берчека, припадника те јединице, који издржавају казне од 40 година затвора. Против ове одлуке дозвољена је жалба Апелационом суду у Београду.

Берчек је осуђен због убиства бившег председника Председништва Србије Ивана Стамболића 2000. године, а Улемек за атентат на премијера Србије др Зорана Ђинђића 2003. године, а такође и за убиство Ивана Стамболића и покушај атентата на лидера Српског покрета обнове (СПО) Вука Драшковића, као и за четвороструко убиство на Ибарској магистрали 1999. године, али и у поступку који је вођен због више кривичних дела земунског криминалног клана која су извршена у том периоду.

Улемек издржава казну у посебном одељењу за организовани криминал затвора у Пожаревцу и до сада је иза решетака провео 20 година и шест месеци, што је нешто више од половине казне. Берчек издржава казну у Седмом павиљону „Забеле” и у затвору је 21 годину и седам месеци.

Како сазнајемо, Kривично ванпретресно веће Вишег суда у Београду закључило је у оба случаја да нису испуњени услови за подношење молбе, с обзиром на то да осуђени нису издржали две трећине казне затвора.

Наиме, важећи Кривични законик (КЗ) прописује да осуђени имају право да траже условни отпуст када издрже две трећине изречене казне. Међутим, одредба КЗ-а о условном отпусту била је повољнија за осуђене у време када су извршени злочини. Ранији закон прописивао је да се молба за условни отпуст може поднети после половине издржане казне.

Суд, међутим, сада је заузео став да је примена блажег закона на учиниоца кривичног дела могућа само док се одређени кривични поступак не оконча правноснажно. То значи да се у случају условног отпуста примењују одредбе оног закона који важи у моменту издржавања казне, а не у време извршења кривичног дела. Дакле, потребно је да осуђеник издржи две трећине казне затвора да би могао да поднесе молбу за условни отпуст.

Важећи КЗ прописује да и осуђеници на доживотну казну, осим у одређеним случајевима, могу поднети молбу за условни отпуст, али тек после 27 година проведених у затвору.

Доживотни затвор уведен је од 1 децембра 2019. године. До тада је максимална казна, која се могла изрећи по закону, била 40 година затвора. У случају Улемека, који је осуђен у четири кривична поступка, није могло доћи до сабирања казни, као што је случај у неким другим државама, већ се све изречене пресуде „акумулирају” у једну.

Адвокат Александар Ковачевић, који заступа осуђене Улемека и Берчека, нагласио је да тежина извршеног кривичног дела не може да буде од значаја приликом одлучивања о условном отпусту, будући да је већ узета у обзир када је суд одмеравао висину казне. У оба случаја, Виши суд у Београду одмерио је најтеже кривичне санкције које су тада биле прописане Кривичним закоником.