Редакција прве енциклопедије без Срба

Од нашег дописника

Подгорица – Црногорска академија наука и уметности (ЦАНУ) именовала је редакцију за израду прве Енциклопедије Црне Горе, али у њој нема Срба. Подсетимо да је енциклопедија најављивана још од 1969. године, али није успела да заживи, јер је током свих покушаја споран био састав редакције који је изражавао искључиво црногорски карактер. Сада је договорено да нема одступања и да ова „важна књига” мора бити завршена до краја 2028. године.

 Недавно је објављено да је формирана редакција енциклопедије, са главним и одговорним уредником, бившим председником Црногорске академије наука и уметности, академиком Драганом Вукчевићем на челу. Редакцију чини 17 чланова, међу којима су Шербо Растодер, Вукић Пулевић и Живко Андријашевић... Већина чланова редакције препознати су у науци као „непоуздани тумачи историје” који су као режимски бележници настојали да докажу како Црна Гора нема никакве везе са Србијом, да су ћирилица и српски језик увезени, те да су Срби у разним периодима чинили злочине над црногорским становништвом. Поред тога, сматрају да је Српска православна црква страно тело које више не сме бити толерисано, да јој треба одузети храмове и претворити их у кафане, те да свештенство које није рођено у Црној Гори треба протерати из Његошеве Црне Горе.

Њихова ћутња одобравала је и написе оних који су тврдили да је Његош „геноцидни песник” и да је његово дело „ратнохушкачко”, уз подршку да у химни буду стихови ратног злочинца Секуле Дрљевића, као и других измишљотина и подметачина српском народу и његовој славној вишевековној историји, која је стварала Црну Гору свих њених грађана, а никада на штету било које националне заједнице.

Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори саопштило је да ново руководство ЦАНУ „није имало интелектуалну, духовну и моралну снагу, нити вољу, жељу и храброст да раскине с једноумљем и политизацијом државне институције, па их позивамо на благоразумност и колегијалност”.

 Критеријуми којима се руководило руководство ЦАНУ за именовање чланова редакције Енциклопедије Црне Горе, наводи се, „најмање су били академског и научног карактера”.

 Они наводе да је опредељење руководства ЦАНУ за „једнострано профилисану и идеологизовану редакцију” довело у питање научну објективност и чињеничну истинитост идентитетских одредница у будућој енциклопедији и додатно појачало неповерење у установу чији су кредибилитет, јавни значај и друштвена улога одавно упитни.

„Упадљиво је одсуство угледних чланова српске научне и академске заједнице из састава редакције енциклопедије. Нажалост, то није изузетак већ правило којим се годинама руководе руководства ЦАНУ”, наводи руководство матице.

 Влада Црне Горе је почетком јуна одобрила да се из буџетске резерве ЦАНУ обезбеди додатних 195.000 евра за наставак реализације програма Енциклопедија Црне Горе. То значи да ће академија морати да се ослони на буџет одобрен крајем прошле године, а да ће им влада издвојити додатни новац уколико за то буде потребе.

Буџетом за ову годину ЦАНУ је намењено 2,87 милиона евра, а од тога је 1,6 милиона предвиђено за подршку научном и уметничком стваралаштву, готово милион за примања, а око 600.000 евра за услуге. Ако остане садашњи састав редакције, онда је јасно да држава финансира пројекте који су против интереса око 35 одсто њеног становништва који се изјашњавају као Срби.