Поверење Влади Србије

Стигао је у Скупштину Србије предлог, чини ми се 70 потписника, опозиционих посланика, у коме траже да се на некој од наредних седница расправља о поверењу Влади Републике Србије. Предлог скроз легитиман, у складу са пословником и то је нешто сасвим у реду када опозиција захтева. Мада, морам да признам да ми није баш најјаснији, јер свакако нам следи седница на којој ће се расправљати о предложеном буџету за наредну годину, па је баш та седница на неки начин расправа о поверењу влади, јер ако не прође предлог буџета за наредну годину – то практично значи да влада нема поверење. Но, што би се рекло од вишка глава не боли, па самим тим нека и овај предлог. Најискреније, мислим да је овакав предлог лош по опозицију, а озбиљан пенал за власт, но што би то аутора овог текста било много брига. Онај ко хоће себи да пуца у ноге и да се по ко зна који пут политички самоубије, тешко да га можеш спречити у тој намери.

Као неко ко је народни посланик власти, уколико будем присутан на тој расправи, верујте ми да јој се баш радујем. Намерно истичем ово „ако будем присутан”, јер сам у вези са политиком и политичким догађајима крајње неодговорна особа и друге ствари у животу су ми приоритет. Но, расправа у вези са овом темом ме баш радује и потписујем да уколико у њој будем учествовао, ниједан опозициони посланик, ако и уђе у вербални дуел са мном, неће се добро провести. Са великом радошћу ћу се поигравати са њима и њиховим незнањем. Као што бих то учинио у свакој ТВ емисији или на било ком месту где би се одвијала полемика. Снага аргумената их сваки пут покопа и када дођемо очи у очи једноставно се погубе, јер у тим ситуацијама обавезно дође до изражаја њихова енормна необразованост и неупућеност.

Баштинити борбу против власти од трагедије до трагедије и на тим темељима правити политички програм, једноставно је само по себи морбидно, а наша опозиција баш то чини. Људи живе у затвореном балону друштвене мреже „Икс” и сматрају да је број лајкова на мрежама знак њихове популарности, не схватајући да ће ипак људи видети сучељавање аргументима, а тада сваки пут буду огољени. Зато молим Ану Брнабић да закаже ту седницу и да им удовољи, јер ће јавност имати по ко зна који пут прилику да се увери колико ти људи немају појма шта је то озбиљна политика.

Иначе, ово им поручује апсолутно неодговорна особа, која презире политику и политички рад. Дакле, неко ко је сличан њима у смислу одговорности, па им менталитет одлично познаје, само што за разлику од њих аутор овог текста, ако се упусти у нешто, онда то ради до краја не препуштајући ништа случају и импровизацији. Дакле, ако се одлучим да учествујем у раду скупштине, ја ћу их прегазити и нећу им дозволити да се људски саставе.

Тако сам то чинио и увек када сам ишао у неки ТВ дуел. Данима сам се припремао, проучавао противника или противнике, јер никада нисам желео да дозволим да ме неко победи. Код њих то не постоји. Иначе су ме жестоко изнервирали покушајем да профитирају политички на језивој трагедији која се догодила у Новом Саду. То је и разлог зашто имам неодољиву жељу да их у директном сучељавању поставим на право место и без лажне скромности, али у СНС-у ретко ко то уме боље од мене. Боље по њих да уколико дође до седнице, тог дана сами напусте салу и уколико дођем оран за расправу. Не гине им жесток пораз.

Уједно, ово је и апел председници парламента да им удовољи и да закаже ту седницу. Још једном да буду обрисани као гумицом.

Народни посланик

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа