Изложба „Музичка дипломатија Југославије (1945-1971)” од данас у Пароброду

Изложба „Музичка дипломатија Југославије (1945-1971)” аутора Биљане Милановић и Ивана Хофмана, у организацији Музиколошког института САНУ биће отворена данас у 19 часова у Пароброду, где ће трајати до 5. децембра, саопштено је из те установе културе.

Како је наведено, изложба је посвећена најдинамичнијем периоду музичке размене са светом у историји социјалистичке Југославије и саме Србије.

„Организована је с циљем да се укаже на истакнуту улогу музичке уметности у спровођењу културне дипломатије као значајног сегмента спољне политике, те на стицање високог европског и светског реномеа појединих југословенских музичких уметника и ансамбала који су доприносили стварању позитивне слике о држави и њеној култури у иностранству”, наведено је у саопштењу.

Изложба представља иновативно осмишљене текстуално-визуелне наративе засноване на презентовању архивских докумената из фондова Архива Југославије. Архиви су, како је додато, „резултат вишегодишњих истраживања из домена музикологије и историјске науке”, преноси Танјуг.

„Они су допуњени визуелно атрактивном грађом, пре свега фотографијама и концертним програмима који се чувају у Музиколошком институту САНУ, Музеју позоришне уметности Србије, Истраживачко-документационом центру Народног Позоришта у Београду, Београдској филхармонији, Ансамблу Коло, архиви породице Чангаловић и архиви Живојина Здравковића и већина докумената се по први пут представља јавности”, саопштено је.

Засебно су представљене прве послератне године (1949–1952) обележене соцреализмом у југословенској уметности, када је доминирала размена музичких активности са земљама „народне демократије”. „Архивска документа сведоче о експанзији музичких активности када је успостављена сарадња с већином капиталистичких земаља Европе, при чему се прате гостовања музичких уметника и ансамбала, као и учешћа југословенских фолклорних трупа, музичких солиста и композитора на угледним европским такмичењима и фестивалима”, истакнуто је. Представљена грађа може, између осталог, подстаћи питања о аспектима државне контроле и њеном слабљењу кроз либерализацију културне политике и формирању представа код иностране критике и публике о југословенској држави и њеној култури, наведено је у саопштењу Пароброда.