Александар Инђић је див и за таблом

Александар Инђић (29) није више у шаховским аналима само највиши велемајстор света (2,03 м). И то су му „звање” медији неправедно придавали немачком велемајстору Себастијан Зибрехту (2,02 м), али нико не може да му одузме две титуле европског шампиона: екипну – са репрезентацијом Србије пре годину дана у Будви – и појединачну, протекле седмице у Петровцу на Мору. Црна Гора му је оба пута била срећна, што ипак није довољно објашњење за чуда која се последњих година у српском шаху догађају у низу.

Кренути са 33. стартне позиције и убедљиво победити међу 388 учесника Отвореног првенства Европе још је веће чудо него када је репрезентација победила као 11. по рангу, или када је ове године на Олимпијади у Будимпешти почела као 16. и стигла до петог места, поново испред свих европских земаља.

Доброћудни шаховски див из Старе Пазове, широм познат по надимку Беца, приковао нас је уз рачунаре и преносе уживо, од петог кола када је ушао у водећу групу све до завршног, 11. кола. Са седам победа и четири ремија, од шестог кола када се усамио на врху ником није дозволио да му приђе.

И екипна и појединачна титула европског првака су првенци у шаховској историји Србије. Радовали су се сви овдашњи навијачи, а највише интернационални мајстор Душан Инђић, отац новог шампиона, те мајстор ФИДЕ Владимир Дамјановић, који је примио кадета Бецу у свој Шах-клуб Итака и обезбедио му врхунског тренера. Радовали би се до неба и тај тренер, велемајстор Драшко Велимировић, и творац Итакине кадетске групе Саша Црнобрња, који је десет година унапред видео у њој „репрезентацију 2020”.

У осећањима новог европског шампиона сада се мешају срећа и  исцрпљеност од маратона дугог 11 кола:

– У први мах, осим задовољства, најважније ми је било да престаје притисак вођства током последњих шест кола, као да сам завршио два дуга турнира. Реакције других биле су неочекивано бомбастичне: стотине честитки, лајкова, позива ...Хвала свима на томе! Сада осећам невероватан умор, као да ћу се разболети. Сутра завршавам све разговоре и гасим светло. Кроз неколико дана чека ме пут на турнир у Сингапуру, морам некако да се одморим.

Да ли је ова титула, досад највећа у каријери, била међу зацртаним плановима?

– Наравно, у различитим периодима. Увек сам хтео да будем европски првак али за ову годину сам планирао улазак међу 20 и пласман на Светски куп. О првом месту сам почео да размишљам тек после победа против бивших руских велемајстора Чигајева и Федосејева у средини турнира.

Упркос умору, наш олимпијац је радо прихватио да победу против главног фаворита Владимира Федосејева – многи коментатори су је прогласили за најлепшу на шампионату – коментарише за читаоце „Политике”. О осталим партијама, противницима и могућим разлозима због којих их је надмашио, каже:

– Када је човек у доброј форми и противници пружају слабији отпор. С Милошем Перуновићем као секундантом сам добро радио пре партија и осећао се све боље. Убедио сам себе: што се више спремам боље ће ићи. Тако је и било: битне победе у битним моментима, чак пет црним фигурама. Белим фигурама имам тенденцију да филозофирам: да ли да играм на предност или не. И моји код куће су срећнији када имам црне фигуре. У кључним тренуцима био сам врло смирен, генерално сам такав. Тензија постоји пре партије – да ли сам се добро спремио, који редослед у отварању – и што се дуже одвија све сам мирнији и сигурнији. Не улазим у цајтнот, тек када се појави шанса онда се замислим.

Шта нова титула може да донесе?

– Мало више позива на затворене турнире и боље услове на њима. У Узбекистану сам имао добре резултате. Тамо прижељкујем учешће на Гранд Свис турниру 2025. и Олимпијади 2026. Код њих се шах цени и много се улаже. Види се то по њиховим резултатима и турнирима на високом нивоу: са дочеком, вожњом на партију, хотелским условима...

Како објаснити силан узлет српског шаха и низ историјских успеха последњих година?

– Склопиле су се многе коцкице: доста добрих играча, добра организациона атмосфера и сарадња. Миодраг Перуновић је таличан као селектор, добар мотиватор. Можда нису сви репрезентативци тренутно у зениту, на пример Сарана и Претке, али генерално је добар ниво.

После освајања екипног првенства Европе нису уследиле државне награде нити национална признања која су припала ранијим освајачима медаља на европским првенствима у шаху, иако нико од њих није стигао до златне. Каква реакција Министарства спорта и државе може да се очекује после нове европске титуле?

– Не бих то превише да коментаришем. Надам се да ће испунити наша очекивања за прошлогодишњи успех, а после тога би требало и за овај. Остаје да видимо – закључује двоструки првак Европе Александар Инђић.

Коначан пласман

1. Инђић (Србија) 9, 2. Дарда (Белгија) 8,5, 3. Сване (Немачка) 8 поена,итд. Велимир Ивић је 13. местом, такође са 8 поена, обезбедио место у Светском купу, Теодора Ињац је са 6,5 поена најуспешнија шахисткиња, а омладинка Софија Погорелских је са 6 поена трећа у женској конкуренцији, уз освојене норме за женског велемајстора и мушког интермајстора.