Диктатура Александра Вучића

Само у тој Вучићевој страховлади је могуће да протестујеш кад хоћеш и колико хоћеш, да ником скуп не пријавиш, да блокираш саобраћајнице, улаз у суд, да малтретираш представнике власти – од локалних самоуправа, преко Народне скупштине, па све до тога да блокираш владу и Председништво. Изборе добијаш кад год пожелиш, што је, дабоме, одлика диктатуре. Можеш и да удараш полицајце, који мучени ту стоје и трпе иживљавање „угњетаваних” тако што им тобоже угрожени од диктатуре отимају штитове, ударају их песницама, гађају, пљују, а они не реагују, осим када морају да вас спрече да баш упаднете у институцију, па и тада вас само изгурају и не ваде пендрек. Сетих се одмах страдалог Ранка Панића, који је ваљда страдао од демократске чизме, као и пребијања данашњег диктатора, кога је полиција као тада високорангираног опозиционог политичара пребила на мртво име са све народом, само зато што је хтео са тим истим народом да се прошета од Трга Републике до зграде РТС-а. Иначе, када видимо слике из западних земаља, тих колевки слободе и демократије, тамо те полиција за поступке које код нас чине данас „уплашени од диктатуре” изубија да ти све бриди од удараца пендреком, чизмама, електрошоковима, ма чим стигне. Поломи те као сламчицу, али то су демократске батине. Код Вучића у диктатури је страшно што те полиција, ето, изгура да не упаднеш у институцију и не запалиш је. Срам било ту диктаторову Преторијанску гарду.

Само у Вучићевој диктатури можеш диктатору да вређаш породицу, да му брата и сина прогласиш на правди Бога за најгоре криминалце, да говориш како диктаторов отац није заправо његов отац, да му вређаш мајку… Ево, нека са тако нечим проба у некој демократској западној земљи. Пробајте такве гадости да пишете, рецимо, за Макронову породицу. Били бисте лишени слободе као бела лала, а казна би била да вам уши звоне, но то је тако у демократији. У Вучићевој диктатури ти се ништа не догоди, чак добијеш похвале што више гадости објавиш.

У тој језивој и страшној Вучићевој диктатури судије и тужиоци готово увек ослобађају оне који дивљају улицама, лупају државне институције, блокирају магистралне и међународне путеве. Но, у тој и таквој диктатури, углавном пред тим истим судијама и тужиоцима, страдају диктаторови сарадници, јер без блама им се одређује притвор и то без жеље да се уопште размотре разлози да ли је притвор као мера неопходан, избацују им се адвокати из суднице, тзв. независни медији руководе тиме ко ће бити ухапшен и процесуиран, а на крају и осуђен. Чак и казну одреде, а претходно напишу и оптужницу и пресуду преко малих екрана. Само код те диктаторске аждаје, каква је Вучић, могуће је да му буде похапшено пола странке, коју је до јуче водио. Нешто се не сећам да је код ових што су против те и такве диктатуре у време њиховог спровођења слободе и демократије било могуће ишта слично. Под таквом мрачном Вучићевом влашћу, како је крсте ови што без блама јавно на насиље позивају и немају никакве последице због тога, тај страшни диктатор Вучић се одрекао једног дела државне власти, па је правосуђе скроз препустио да буде независно од власти ове државе. Никада нисам разумео зашто и данас сам још чвршћег уверења да сам био у праву јер сам био против уставних промена. Заиста, српско правосуђе јесте у потпуности независно у односу на наше власти, а да ли је независно од власти неких других држава, то је већ тема за озбиљно размишљање.

После свега исписаног, опростите, али некако вам буде мило да у овој страшној Вучићевој диктатури будете сужњи. Већа права имате од било ког његовог сарадника или блиског човека. И, да, бићу слободан, он нема готово никакву власт, осим спољне политике и донекле финансија и економије. Толико о Вучићевој страховлади и диктатури.

Народни посланик

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа