Звезда игром увеличала успех Новог Београда

Куп је поново показао да је специфично такмичење. Уочи надметања у Шапцу најчешће прогнозе су биле да ће победник полуфинала Нови Београд – Раднички лако у мечу за трофеј изаћи на крај са бољим из другог полуфинала Вукови – Црвена звезда и да је заправо први дуел на Градском базену најважнији.

Испоставило се да није било тако. Гледали смо квалитетан ватерполо, две утакмице су биле узбудљиве и неизвесне. Нови Београд је после победе против Радничког 11:9 у финалу имао изузетно тежак посао против растерећене Црвене звезде и тесном победом 7:6 успео је да стигне до другог купа у својој историји.

Када се све погледа српски првак је заслужено славио. Без Влахопулоса и од почетка сезоне Де Микелиса, Гоцићев састав је одличном тимском игром славио против Радничког. Ћук и Вучинић су вукли свој тим до тријумфа против састава који никако, од почетка сезоне, да ухвати жељени ритам. Нови Београд је имао баш игру, јасну и мирну и снаге да од 8:8 оде до предности коју је закључио Ћук.

Против Црвене звезде је било другачије. Тешко је фаворит играо против одбране мотивисаног ривала, тешко је налазио решење за фантастичног Мишовића на голу црвено-белих. Колико се данас прича о победи Новог Београда толико се и апострофила игра репрезентативног голмана који је са 21. одбраном све време држао свој тим у игри. Ипак у последњој четвртини два луцидна потеза Радовића и Ћука су донели предност прваку 7:5 коју је Радановић смањио, али ни један ни други тим у последња три минута нису имали снаге да донесу још које узбуђење. Победа Новог Београда је показала да је овај тим и даље најбољи у Србији, серија од 15 утакмица без пораза, у потпуно реновираном саставу који је третиран као слабији од прошлогодишњег, заслужује све честитке. Пласман у Ф8 Лиге шампиона, освојен куп, вођство у Регионачној лиги су резултат Гоцићевог рада до сада. Али прави испити тек предстоје.

Црвена звезда се у мечу одлуке ограничила на одбрану, на мали број голова. У финалу прошле године их је било 33, пре две године 21 а сада само 13. Поред Мишовића треба поменути и на другој страни Глушца који је искористио све минуте од почетка сезоне да стаса у поузданог чувара мреже. Звезда је имала Шулца у прве две четвртине. Постигао је три гола. Његовим затварањем црвено-бели су до краја остали на једном поготку, примили три и то је Филиповићев тим удаљило од сензације. Када се зна да црвено-бели кубуре са финансијама, да су играчи дуго без принадлежности овакав отпор фавориту заслужује честитке. Видели смо право финале у којем је лако могло да буде обрнуто уз утисак да је тим са Новог Београда, укупно све гледајући, заслужио успех.

За Раднички је све речено. Не иде како се желело, пред Стевановићем је тежак задатак да сложи коцкице. Један трофеј је изгубљен, нема пласмана међу осам у Европи, у региону се заостаје. У Крагујевцу добро знају у каквој су ситуацији, у борбама за Регионалну и Супер лигу те Евро куп Раднички може да покаже да тим са бројним репрезентативцима може да одигра како треба.

Вукови су изборили пласман на Ф4 и то је било довољно. Отпор Црвеној звезди је био коректан али далеко је то било од могућности изненађења.

И још два утиска. Сви сусрети су били максимално фер и коректни без било какве инцидентне ситуације. Љутио се тренер Звезде Филиповић на судије, све је то део игре,финала које је апсолутно по игри и понашању могло да задовољи.

Друга ствар је атмосфера у којој је Ф4 одигран. Полупразне трибине су поквариле утисак о организацији која је била добра. Међутим требало би да у ВСС извуку поуке да убудуће завршница купа буде права светковина а не турнир који треба само да се одржи. Све је деловало сиромашно, баш збот тих празних трибина. Сам назив такмичења и учесници су заслужили далеко већи одзив публике, посебно у граду који воли ватерполо.