Повратак борца који одбија да се преда

Шах је најзанимљивији када одсликава сукоб карактера, а не знања. Меч за светског првака у Сингапуру је управо такав, јер шампион Динг Лижен (32) и његов млади изазивач Домараџу Гукеш (18) у суми шаховских квалитета и мана припадају приближно истој класи, а њихове психолошке позиције у тренутку судара их радикално раздвајају.

О Гукешу се до сада знало готово све. Метеорски је растао за таблом, а ван ње пратио модел духовне снаге свог спортског идола Новака Ђоковића. У априлу је оповргао све прогнозе и постао најмлађи изазивач светског првака у историји шаха, али ни ту није стао. У септембру је предводио тим Индије до првог олимпијског злата, са 9 поена из 10 партија и нивоом игре од 3.056 поена, једним од највиших у историји. Од тада, сви у њему виде новог светског првака, убедљиво најмлађег у историји борби за шаховски трон.

Оно што се зна о Дингу, а то су пре свега његови резултати, слутило је на одлуку без преседана, да одустане од одбране титуле. На свом врхунцу 2018-19. био је уз раме Карлсену, а затим су многе ствари пошле низбрдо, укључујући карантинске забране у Кини, због којих је имао минималне шансе да стигне на Турнир кандидата 2022.

Затим је изненадио, преузевши у директном сусрету последњег кола друго место Накамури, а потом се то друго место показало довољним да игра за титулу против Непомњашчег, јер се Карлсен одрекао круне. Ни у једном тренутку у том мечу није водио, увек се враћао „из минуса” и на крају победио у брзопотезној „армагедон” партији.

Од тога експлозивног часа и дугог плакања за таблом, Динг је постао сопствена сенка. Лош пласман на првом следећем турниру, девет месеци одсуства са турнира и лечења од депресије, па почетак трновитог повратка у јаунару, са деветим местм у Вајк ан Зеу. Наставак још гори. У наредних 28 партија на три турнира није добио ни једну, а изгубио седам. Током 2018. стигао је до 100 партија без пораза, али ове године је његова одбрана била пробијена. Отворено су га сажаљевали најпознатији шахисти данашњице на челу са Карлсеном, свим срцем навијали да поново виде „старог” Динга.

И шта је свет могао да очекује 25. новембра, на старту Дингове одбране титуле? Све, само не то што се десило, да Кинез црним фигурама потпуно разбије војску младог изазивача и беспрекорно почне меч. Била је то прва победа шампиона после више од 300 дана. Симболично или не, претходна је била управо против Гукеша, у Вајк ан Зеу, почетком године.

Од тада, у главама навијача почиње да се одвија нови сценарио. Да ли је Кинез био толико уверен у своју надмоћ против изазивача да је намерно избегао међусобни сусрет на Олимпијади? То је ипак мало вероватно. Пре ће бити да је у првом дуелу у Сингапуру дао све од себе да одбрани част и постави ствари онако како њему одговара: да обезбеди приближну равнотежу и чека свој тренутак – сам крај, када се у њему буди заспали змај.

И ствари су брзо кренуле управо тим током. После друге партије Карлсен га је критиковао што је белим фигурама пристао на реми. У трећој је посрнуо под притиском оштрог напада и слабијег времена, а затим три партије ремизирао, иако је у петој и шестој само он могао да игра на победу.

И после свега, обојица ривала делују задовољно. Гукеш верује да је пребродио уводну кризу првог свог маратонског меча за титулу од 14 партија, у каквом се и психологија мења као у кривом огледалу, а Динг се ослободио терета вођства, сачувао част и сада прати свој карактер борца који не јури да побеђује, али не пристаје да буде побеђен. Његови су турнири они које слабо почиње а сјајно завршава. На питање како ће да слави ако победи, одговорио је:„Прошли пут сам плакао, сада ћу се смејати ...”.

После те уводне размене удараца, изненађења и пропуста, ваља очекивати главна узбуђења, већ сутра од 10 сати по нашем времену, у седмој партији. Свиђало се то коме или не, овај меч је прекретница у историји шаха, први између двојице асова из „великог грма” две најмногољудније земље света. Ако смо психологију Динга за таблом успели донекле да упознамо, сада је ред на Гукеша да покаже од чега је саздан. Очи милијарде Индијаца упрте су у њега, док Кинезе овај дуел не дотиче ни десетином таквог интересовања. Кина је прошла зенит улагања у шах и све освојила што је могла.

Пре пола века, када је у Куала Лумпуру 1974. сачињен шаховски „пројекат великог змаја”, Кина је одређена да начини продор у светски врх и отвори врата осталим азијским земљама, учесницама тог састанка: Сингапуру, Малезији, Јапану и Филипинима. Иако „пратеће” силе нису искористиле тај продор, а Јапан је и дан данас једина значајна земља без иједног велемајстора, Кина је закључила свој пројекат Динговом титулом, а Индија, која тада није била ни у далеком плану, сада је прва шаховска велесила света. И има нешто што Кина нема: шах и шахисти се у Индији дубоко поштују и од срца воле.