Џордан на Обамином таласу

Постигавши све што је и могло да се замисли у свету кошарке, Мајкл Џордан, очигледно жељан новог доказивања, ових дана поново покушава да уђе на терен резервисан за неку другу врсту врхунских играча. Апетити су му порасли и више му није довољно да као 2000. буде мањински власник (Вашингтон Визардси ) и „епизодиста” (безуспешни покушаји да пазари Милвоки и Денвер), проценивши да је сазрео за водећу улогу.

Мета је поново иста: НБА лигаш Шарлот (тренутна вредност 330.000.000 долара), клуб у коме Џордан има највећи број акција –после главног газде Роберта Џонсона.

Шарлот стара жеља

У „црно-белој” борби Џонсон је Шарлот купио 2002. за 300.000.000 (када су у Лигу 1988. дошли оригинални Шарлот и Мајами „улазница” је коштала 32.500.000, док су Торонто и Ванкувер 1995. издвојили по 125.000.000 долара) победивши у надметању конзорцијум предвођен Ларијем Бирдом, најпознатијим белим кошаркашем свих времена.

Џонсон и Џордан су вишегодишњи пријатељи, обојица с огромним утицајем међу црначком популацијом. Џонсон је „Летећем Мајклу” понудио да у Шарлоту буде све што хоће и помисли осим – већински власник.

У надметању за Шарлот (стартовао у сезони 2004/05) Џонсону је дугогодишњи пријатељ Џордан био трећи адут али вероватно и одлучујући језичак на ваги. Председнику ТВ компаније „БЕТ” (1979. оснивачки капитал износио је 15.000 долара, а 2000. Џонсон је своју „црначку телевизију” продао моћном „Вијакому” за три милијарде „зелених новчаница”) прва карта била је боја коже, друга огромни пословни успеси, а трећа да ће се, када за то дође време, овом тиму придружити и Мајкл Џордан.

За то је, поред пријатељства, било и других уочљивих показатеља да је „брак” успешних на помолу. Џордан је већ и сам хтео пре неколико година да купи Шарлот, а са Универзитетом Северна Каролина он је својевремено освојио колеџ првенство САД и из ове савезне државе је кренуо на свој пут у легенду.

О „господару ваздуха” (на енглеском „His Airness”) и мајсторству под обручима исписани су томови у којима су играчки најважнији делови шест шампионских титула са Чикагом (од 1991. до 1993. и од 1996. до 1998.) и исто толико МВП признања у плеј-офу, пет је био МВП првенства а три пута „ол стар” сусрета, 10 пута најуспешнији стрелац (просек каријере од 31,5 поена по мечу још није надмашен) лиге, члан „А” петорке првенства 10 пута, девет пута члан „А” петорке најбољих дефанзиваца, 14 пута учесник меча „Све звезде”, две златне (1984. и 1992.) олимпијске медаље итд.

Од Џорданових патика 800 милиона долара за годину

Паралелно с кошаркашким признањима Џордан је врло брзо постао и најплаћенији спортиста планете (последњих пет година то је голф играч Тајгер Вудс). Бавећи се кошарком (пензионисао се 2003. у дресу Вашингтона) зарадио је око 300.000.000, а до данас више од 500.000.000. Мултинационалне корпорације („Најки”, „Кока Кола”, „Геторејд”, „Мекдоналдс”, „Вајтис енд Хејс”...) отимале су се о његову наклоност не жалећи седмоцифрене доларске износе за рекламирање својих производа. Уосталом, Џордан је чак 49 пута, највише од свих спортиста икада, био на насловној страни чувеног америчког часописа „Спортс илустрејтид”.

Колики је Џордан био високо профитабилни мамац видело се и по томе што је Вашингтон 2004. године избрисан са ТВ карте САД, док су „Чаробњаци” 2002/03, у Џордановој опроштајној години, на националним ТВ мрежама били чак 24 пута.

Или други илустративни пример: у привлачењу ХДТВ публике „НБА телевизија” се служила опробаним оружјем – снимци неких од легендарних утакмица, које су ушле у историју кошарке и у којима је „Летећи Мајкл” био у главној улози, прилагођавани су емитовању у новој технологији.

Компанија „Најки” од јуна 2007. до јуна 2008. продајом патика са Џордановим именом остварила је промет од 800.000.000 долара, док је сам Џордан у истом периоду од реклама приходовао 45.000.000 долара.

Историјском променом у САД, избором Барака Обаме за првог црног председника ове земље, порасле су посредно и шансе Мајкла Џордан да коначно и он оствари свој сан.

Зато и не чуде речи Дејвида Штерна, комесара НБА:

– Радим на томе да Џордан постане власник неког клуба у Лиги, јер је он један од најзаслужнијих за наш успон.