Пронађена непозната слика Надежде Петровић

Пре две године колекционар из Војводине (не жели да се јавно изнесе његово име) купио је слику непознатог аутора која му се, како каже, допала на први поглед, а његово око просудило је да слика има велики потенцијал. Поред енергије која се осећала, слика је имала и неки умирујући ефекат и одисала елеганцијом.

– Сасвим случајно (или можда не), овог лета изнео сам слику да фотографишем на дневној светлости и сунчеви зраци су донели невероватан преокрет! Пробијајући патину стару више од 100 година, светлост дана изнедрила је изворне боје попут црвене и зелене и то је био нов доживљај дела. На наговор једног нашег историчара уметности обратио сам се Народном музеју Србије са молбом да спроведу експертизу за дело за које се претпостaвљало да је можда остварење сликарке Надежде Петровић – прича колекционар.

Народни музеј је прво затражио да се уради неинванзивна анализа пигмената у бојеном слоју техником EDXRF спектрометрије. Испитивање је реализовано у октобру ове године у Институту за нуклеарне науке Винча и то у 39 позиција.

Недвосмислено је потврђено да су сви пигменти коришћени у периоду на почетку 20.  века када је стварала Надежда Петровић. Ову анализу је Институт за нуклеарне науке Винча доставио Народном музеју Србије.
Народни музеј је формирао трочлану комисију (Драгана Васиљевић, виши конзерватор, Милица Марчић Стојановић, музејски саветник хемичар и Гордана Станишић, музејски саветник – историчар уметности), која је на основу базе података за Надежду Петровић, упоређивањем са пигментима њених слика, затим са њеним сликама које музеј поседују и конзерваторским испитивањима (снимање под дифузним, ултраљубичастим и инфрацрвеним светлом), недвосмислено утврдила да је реч о оригиналном делу Надежде Петровић.
На основу самог мотива, типа кућа и камених ограда, брдовитог предела, претпоставља се да је слика настала 1913. године када је славна сликарка боравила на Косову и бележила топониме у вези са Призреном.
Слика је иначе уље на шперу, димензија 30,3x25цм. Колекционар нам је дао на увид обимну и врло детаљну документацију експертизе ове слике, а ми преносимо део мишљења о „Пејзажу” који се приписује Надежди Петровић, а анализу потписује Гордана Станишић, музејска саветница (Народни музеј Србије).

У том документу између осталог пише:

„Иако је у питању слика мањег формата (типична за Надеждин период током ратних година), приметан је рукопис широких, слободних потеза, пастозни намази и густа материјализација. Карактеристична техника мешања бојених слојева. Конкретно, у питању су више тонски него колористички контрасти, нема експлозија боја нити кратких експресивно жестоких потеза, акценат је на чистом, реалистичком доживљају. С обзиром на то да је Надеждин стил често и током истог периода варирао у зависности од личних импресија, мотива и многих других компоненти, понекад, као што је и овде случај, није једноставно датовати слику. Иако сведеним колоритом и умереним гестом одскаче од већине слика којима је обележен њен последњи, патриотски опус, на основу самог мотива, типа кућа и камених ограда, брдовитог предела у позадини, претпоставићемо да је у питању период око 1913. године, када је уметница боравила на Косову и бележила топосе везане за Призрен и околину. На основу свега наведеног, али са великом професионалном дистанцом око самог датовања, закључујемо да је конкретна слика ’Пејзаж’ оригинално дело Надежде Петровић.”
Наш саговорник је колекционар слика више од тридесет година.   Поседовао је дела наших најеминентнијих сликара као што су Паја Јовановић, Сава Шумановић, Урош Предић, Ђорђе Крстић, Цуца Сокић, Пеђа Милосављевић, Богдан Шупут, Миленко Шербан, Петар Добровић, Милић од Мачве, Пашко Вучетић, Шпиро Боцарић, Петар Лубарда, Вељко Станојевић, Милан Кечић, Стеван Алексић, Милан Керц, Зора Петровић, Оља Ивањицки и многи други српски, као и сликари са простора бивше Југославије.
– Никада до сада нисам успео да дођем у посед слике Надежде Петровић. Највише због превисоких цена њених дела када се у ретким приликама појаве на тржишту, а свакако и због малог броја њених дела – каже колекционар, напомињући да ће новооткривену слику за сада задржати у својој колекцији.