А уместо школе, згибови

Гледам сателит, не Месец, онај сателит природни, него ове сателите преко којих се емитују ТВ таласи, па видех емисију у којој представници нове, конгломерат владе у Црној Гори бране партијско запошљавање. А како бранити неодбрањиво? Није могô ни Буфон. Елем, готово свака партија која партиципира у власти запослила је готово све ухлебе, и свима им фино. Наместили се, примају плату ни за шта.

А онда гледам како представници партија и директори тих предузећа, где су се ухлеби прихефтали, правдају то партијско запошљавање. Кажу, огавни ДПС је запошљавао своје кадровике претходних 30 година! И уместо да одговор на ту накарадну праксу ДПС-а буде дијаметрално супротан, ови нови наставили континуитет. Наставили само излоканом рустикалном ДПС трасом препуном рупа. Увалили браћу, стрине, шурњаје и снаје. Ма све их ушушкали, на ону сељачку „фору”. Има она скорашња, етаблирана прича, кад је син једног „виђеног” Црногорца завршио факултет, па га татко питао: „Шта би ти да радиш?” А мали одговорио: „Ја бих да будем члан окг.” На то ће татко: „Браво, сине, државни посô је државни посô!” Да није тужно, било би смешно.

Један министар рече да је увалио у министарство кумицу и још неке рођаке и да је поносан на то, јер, пази само, наставио је: „Ево једно лично искуство, другар није могао да се запосли у једној установи затворског типа јер није могао да направи 15 згибова?! А могао је прописаних пет, који су били норма до тада!” Али ето, апатриди од памети из ДПС-а установили су нову норму о неопходности извођења 15 згибова, а министров другар није могао да их одради.

Није виц. Помислих да сањам, а онда се насмејах, на јави, готово грохотом, а ретко се смејем. Па онда нешто мислим, зар другару министровом није пало на памет да мало вежба, па да буде у стању да направи целих 15 згибова, него да чека и пландује. Да тренира, кô што му је ортак тренирао за министра... Па се сетих да је лакше пландоват’ него радит’. Е, ту је квака. Апсолутна гротеска, у равни актуелне конгломерат владе.

Писац

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа