Одређивање јавног грађевинског земљишта

Према Закону о планирању и изградњи, јавно грађевинско земљиште одређује се општим актом општина у складу са законом и урбанистичким планом. Овај акт садржи, нарочито, опис граница земљишта које се одређује за јавно грађевинско, назив катастарске општине и списак бројева катастарских парцела. Пре одређивања јавног грађевинског земљишта, општина је обавезна да донесе акт о изузимању земљишта из поседа корисника тог земљишта. а накнада се исплаћује по одредбама закона којим се уређује експропријација. Закон је донет 2003. године, а рок за одређивање јавног грађевинског земљишта на коме су до дана ступања на снагу овог закона, изграђени јавни објекти од општег интереса и јавне површине и које је у државној својини, је био две године од дана ступања на снагу овог закона. У случају да општине то не ураде у року, предвиђено је да то уради Влада. Земљиште које је генералним и урбанистичким планом предвиђено и намењено за изградњу јавних објеката од општег интереса и за јавне површине, а које је у државној својини, такође спада у категорију јавног. Овде настаје проблем за добијање трајног права коришћења са правом промета по члану 84. овог закона за бивше власнике и њихове правне следбенике, јер ако је земљиште по плану намењено да буде јавна површина, оно не може спадати у остало грађевинско земљиште, тако да бивши власник не може да оствари то право. Ситуација се додатно компликује у случају када је бивши власник уписан као корисник земљишта по неком другом основу, али без права промета. Такође, проблем постоји и онда када није још урађен урбанистички план, па је неизвесно да ли ће то бити јавно или остало земљиште, из ког разлога и општинско правобранилаштво улаже жалбе на већ донета решења о утврђивању права коришћења по члану 84. Корисници земљишта које је у земљишној књизи описано као на пример, њива, иако се налази у градском подручју, и који су га као њиву и користили, долазе у ситуацију да не могу да добију право коришћења по члану 84, а то значи да није у промету и да се на њему не може градити. Најгора од свега је несигурност повезана са дуготрајном процедуром прибављања потребне документације, а све због спорости доношења урбанистичких планова и с тим у вези аката општине о разграничењу јавног и осталог грађевинског земљишта, па је потребно нешто мењати у закону.