Будућност Србије – туризам

Развојна компанија, припрема тендерске документације за инвеститоре, сателитска статистика и нови канали продаје основни су елементи на којима ће Министарство економије и регионалног развоја да ради реализујући Стратегију развоја Србије до 2015. године.
– Аутентичност српске туристичке понуде је свакако нешто што се поштује, али је јако важно да се пласман туристичког производа ради по светским стандардима да бисмо боље користили капацитете. Сајам некретнина у Минхену био је дивна прилика да видимо како то други раде, који су стандарди у свету, да бисмо могли да ускладимо оно што имамо, што представља нашу посебност, са захтевима модерног човека па и туристе свуда у свету. Треба имати прецизне статистичке податке – с тим у вези је и наш захтев за коришћење сателитске статистике коју поседује Светска туристичка организација. Даље, јако је важно да се квалитетно припреми тендерска документација за потенцијалне инвеститоре. Туризам је привредна грана која ангажује све остале сегменте привреде па је јасно колико је ово важно – каже Горан Петковић, државни секретар за туризам у Министарству економије и регионалног развоја.

Петковић напомиње да постоје неке непрецизности у класификацији туристичких производа:

– Трудили смо се да их поделимо на дестинације за које је потребно мање и оне за које је потребно веће или дугорочније улагање. У великим градовима, па чак и у Београду, тешко може да се реализује комплетна туристичка понуда, да не говоримо о другим центрима. Запажа се да су свуда потребне озбиљне инфраструктурне инвестиције. Такође, многи усмеравају пажњу на госте из Европе. Мораћемо да се фокусирамо на канале продаје и да већу пажњу посветимо окружењу, односно региону – запажа државни секретар за туризам.

Будућност Србије везану за сеоски туризам Горан Петковић је прокоментарисао речима да је Србија рурална средина те и на том пољу мора много да се ради. Оригиналност мора да се сачува, али уз савремене стандарде. Тачно се зна колико је кубних метара ваздуха потребно по једној постељи. У том смислу се подстиче кредитирање домаћинстава да би се смештајни капацитети прилагодили светским стандардима. Наставља се и започети програм едукације, а радиће се и на новим каналима продаје, пре свега преко интернета. Показала се веома успешна продаја преко сајта www.selo.co.yu.

Петковић напомиње да се највише ради на алтернативним сценаријима развоја планина као туристичких дестинација. Потребно је подизање нивоа понуде. Планински центри би требало да раде пуним капацитетом целе године и да се, посебно лети, што већи број туриста усмери на планине. У свету све више људи проводи годишњи одмор тако. Потребно је да жичаре раде целе године, да се инвестира у формирање зона по којима се људи крећу, да се изграде мултифункционална језера из којих би се вода користила за прављење снега, а лети за забавне активности и, злу не требало, против пожара. Такође је важно да се инвестира у изградњу путева да би планине биле приступачне. Припремљене су туристичке карте са легендама за бициклисте, а следеће године се то планира за речне токове, посебно Дунав.

О томе шта се очекује од предстојеће сезоне, Петковић каже:

– Много боље смо се припремили за ову зимску туристичку сезону. Прошле године је урађена сигнализација на скијалиштима, повећавамо број равнатеља стаза, проширујемо вештачка језера због прављења снега, биће више чувара на планинама ради безбедности. Очекујемо да сезона буде успешнија од претходне.