Штета не застарева

Увлачењем свих бивших комунистичких и источноевропских земаља у НАТО, борићемо се успешно против јаке конкуренције европске војне технологије, саопштио је амерички аналитичар Патрик Тејлор 8. марта 1992. године у "Њујорк тајмсу", пре него што је то исто у својим списима експлицирао Збигњев Бжежински.
Септембра 2005. године избио је у Берлину сукоб око војног буџета чланова ЕУ који су уједно и чланови НАТО-а.

Формално, овај проблем неповерења постоји од почетка хладног рата, а појачан је 1960. стварањем посебне европске политике. Тадашњи француски председник Шарл де Гол сматрао је да је првобитни Вашингтонски споразум из 1949. превазиђен, а њиме је било предвиђено да после десет година, ако се прилике у свету промене, исти може да буде ревидиран, на шта се генерал и позвао. Он поставља питање смисла члана 18 у тзв. ЦДЕ као делу НАТО-а, који предвиђа да у ратним околностима команду аутоматски преузима амерички генерал, без икакве сагласности осталих чланова. Де Гол је први већ тада рекао да НАТО предвођен Америком контролише цео свет, али да "Американце нема ко да контролише", при чему се воде ратови у које Француска не жели да уђе. Као што је познато, то ће довести до повлачења Француске из НАТО-а 1966. године.

У јулу 2004. формирана је Европска одбрамбена агенција ("European Defense Agency", "Agence europ