Дно планете

Скоро смо већ и заборавили на питање дна и питање полова, али пошто дуго већ пратим прелете птица, са ужасом сам са балкона констатовала да птице више не прелећу Косанчићев венац из правца Ратног острва, што им је била рута откако је пратим. Све птице лете у строгом борбеном поретку, као авиони на аеромитинзима, први напред остали под оштрим углом од њега, али правац је, гледајући са моје позиције, Саборна црква.

Са ужасом се питам куда то оне иду, откуд та промена? Узимам компас, и пошто сам пре много година у ТВ емисији говорила како треба спавати окренут северу, што је узнемирило многе грађане, па су почели да премеравају север; дакле, знајући где је север у мојој соби, наместим компас и констатујем да игла показује нови положај, померен за око метар. Не могу да не верујем компасу, јер то је војни, прецизан, савршен компас (Keuffel&Esser Co, Made in USA).

Ако је то одступање у соби тако велико, колико је онда ван собе? Да ли ће се онда и лососи мрестити на истим местима или ће и они тражити неке друге водопаде? Не смем ни да питам шта се све мења, али осећам да је Земља достигла максималну тачку бола: промене боле.

Уз питање померања пола, дошли смо и до однедавно актуелне теме - питања дна. Неке речи добијају нови смисао. Стигли смо до дна. Дно би требало да значи неко потонуће, безнађе, дно бунара, које је прошлог лета било поново у моди; сваки час је неко у бунару, полужив, полумртав, бунар је као неки нови вртлог. Али дно није увек тако безнадежно. Долажење до дна на Северном полу било је једна друга врста долажења на дно нечега.

Да ли је центар дна тамо где је и био? Да ли се нулта тачка, у којој замире гравитација, ка њој изместила? Да ли се, због сила које су контра сили магнетног пола, зона померила, као да је Земља штуцнула (то би био добар израз), и да ли су се тачке полова замишљене Земљине осе помериле. И колико? Постављам питање, а можда ћу добити одговор. Јер негде долази до глобалног отопљавања, али негде мора доћи и до хлађења.

Да ли су се полови изместили? Земља одавно стоји укриво, а ко нам гарантује да тај угао не може бити и мало већи? Нешто је планету уздрмало, можда неки удар, можда смо нагомилали много бетона на једном крају планете у кратком интервалу, јер питање равнотеже је вероватно важно. Изграђене су и сваког дана ничу хиљаде облакодера на јужном Пацифику (Хонгконг, Малезија, Шангај...), можда је нешто и претегло. Једна цигла, једна зграда од сто метара... Ако је утврђено да је равнотежа поремећена, неко се досетио да обележи и нову позицију полова и тако се неко и спустио на дно. Ако је планета закаснила ове године један минут у свом сталном кретању, можда је тај минут могао да изазове и њену непажњу и просто је скљока. Ако посматрамо чигру која има извесну брзину, али после неког времена посустаје, питам се када и у односу на шта би могла да посустане планета.

Питање дна је важно. Ратови ће се, изгледа, водити за дно и колико ко може да се спусти до дна. Можда ћемо се једном борити и за централну тачку у самој планети, за оно што још није прорадило, што ће тек да изађе, да се охлади и да нову разноврсност.

Да ли у овом тренутку човечанство напредује забадањем заставице, и то титанијумске, на неком већ освојеном врху или дубоко на дну?