Зашто се не повлаче производи који садрже токсичне фталате

Лабораторијска анализа 30 производа широке потрошње направљених од ПВЦ пластике, који су купљени у продавницама у Београду, показала је да се у 63 одсто производа (у 19 од 30) налази већи проценат фталата од дозвољеног, при чему су се концентрације кретале од 0,15 до чак 50 процената. Највиши проценат фталата нађен је у дечјој кабаници. Ово показује да на тржишту још увек има производа за свакодневну употребу у чијем саставу се налази прекомерна количина токсичних фталата, опасних супстанци које су доказано штетне по здравље, посебно репродуктивно. Иако је Србија прошле године ограничила присуство четири токсична фталата у производима на 0,1 одсто и тако ускладила домаћу регулативу са прописима ЕУ, још увек ниједна инспекција не контролише тржиште и не повлачи спорне производе. Алтернатива за безбедније хемикалије (АЛХЕМ), организација која окупља биохемичаре и друге стручњаке и залаже се за безбедну употребу опасних хемикалија, представила је недавно свој извештај о присуству фталата у производима од пластике „Мекана пластика, груба истина 2” и позвала надлежне институције да примењују пропис који је Министарство заштите животне средине усвојило и заштите здравље грађана. Осим тога, организација АЛХЕМ је Министарству за заштиту животне средине пре месец и по дана предала иницијативу да се и у електронској и електричној опреми ограничи присуство четири токсична фталата, како је то урађено и у земљама ЕУ, али до сада није било реакције на овај предлог. У ову опрему спадају каблови, компјутерска опрема, слушалице и слични производи које грађани свакодневно користе и тако се излажу токсичном утицају фталата. И Кина је, такође, ограничила присуство ове групе фталата у производима од мекане пластике.

– Тражимо од Министарства за заштиту животне средине да ограничи присуство фталата у електронској и електричној опреми, јер у тој групи производа и даље није забрањено присуство ових токсичних супстанци. Али тражимо и да надлежна инспекција редовно контролише тржиште и повлачи потрошачке производе са већим присуством фталата од дозвољеног, а да произвођачи почну да користе безбедније замене. Ако забрана остане само на папиру, а нико не контролише тржиште, као сада, нисмо ништа урадили – рекла је Јасминка Ранђеловић, биохемичарка и програм менаџерка у организацији АЛХЕМ. Она је објаснила да је ова организација недавно организовала стручну дебату којој су присуствовали и републички инспектори који спроводе надзор над Законом о хемикалијама, али да се испоставило да није јасно која инспекција је надлежна за контролу примене забрана и ограничења опасних хемикалија у производима за свакодневну употребу и њихово повлачење са тржишта. Иако је пропис о забрани прекомерног присуства фталата на снази већ годину и по дана, ниједном није извршена контрола производа на тржишту.

И домаћим и ЕУ прописима ограничено је присуство четири врсте фталата (ДЕХП, ДБП, ББП, ДИБП) који су класификовани као токсични по репродукцију. Они доказано штетно утичу на плодност и на плод и сматрају се ендокриним ометачима јер ометају рад ендокриног система. Дуготрајна изложеност фталатима доказано утиче на смањење плодности мушкараца.

Највећи досад рађен биомониторинг људи (2017–2021. у ЕУ) велику пажњу посвећује фталатима. У групи од скоро 2.900 младих и деце који су учествовали у овом истраживању, код свих њих су пронађени метаболити разградње фталата у узорцима урина. Др Ђуро Мацут, ендокринолог и председник Српског друштва за репродуктивну ендокринологију, подржао је иницијативу АЛХЕМ организације и истакао да дуготрајно излагање супстанцама које, попут фталата, утичу на рад хормона представља могући узрок поремећаја менструалног циклуса, квалитета јајних ћелија и смањења броја и покретљивости сперматозоида код мушкараца.

Доктор Бранислава Матић Савићевић, експерт за јавно здравље из Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”, објаснила је да фталати у организам улазе преко хране, путем прашине и додиром тј. коришћењем потрошачких производа који садрже ове супстанце. Углавном је реч о предметима за домаћинство, подним и зидним облогама, ПВЦ тапетама, спортској опреми и реквизитима, одећи и обући, школском прибору, ташнама, несесерима, играчкама, опреми за бебе.

– Овде говоримо о изложености ниског интензитета а дугог трајања и то је нешто што ствара проблем јавног здравља. У овом случају, тај проблем је дугорочан негативан утицај на репродуктивно здравље – рекла је др Матић Савићевић.

Говорећи о резултатима лабораторијског испитивања 30 производа купљених у продавницама, Јасминка Ранђеловић је објаснила да је прекомерна количина фталата пронађена у школским ранчевима, торбицама за девојчице, дечјој кабаници, несесерима, циради од ПВЦ материјала, вештачкој кожи, боксерским рукавицама, самолепљивој ПВЦ фолији, патосницама за аутомобил, зидним облогама, брави за бицикл. У дечјој кабаници је пронађена концентрација фталата од више од 50 одсто, што је 500 пута више од дозвољене количине. Јан Шаманек из Европске мреже за заштиту животне средине рекао је да је регулатива ЕУ по питању присуства фталата у производима изузетно строга али и да је онлајн продаја повећала ризике, јер је могућност контроле мања. Одговорност је на снабдевачима, а то значи свима који су у ланцу пласирања производа – од произвођача, преко увозника и дистрибутера, до малопродаје.