Са српске ливаде до Холивуда

Ден Тана није послушао мајку Ленку, која је жарко желела да постане лекар или професор. Он је изабрао фудбал и не каје се због тога. Сада се налази пред најтежим фудбалским искушењем, пошто је недавно изабран за председника Црвене звезде, нашег најтрофејнијег и најпопуларнијег фудбалског клуба. Претходно је постављен за в. д. председника, после оставке Топлице Спасојевића.

Бурној изборној скупштини Ден Тана је и сам допринео непотребном причом да га је на „Маракану” довезао таксиста који је најватренији навијач Партизана и који му је од свег срца пожелео да буде изабран за председника Звезде. На седници, обележеној скандалима, Дену Тани је указано поверење (45 гласова „за”, девет „против” и седам уздржаних), а већ на првој утакмици најватреније Звездине присталице „делије” поручиле су му да иде кући и то на енглеском језику: „Yankee, go home”.

Животни пут Дена Тане је као из филма, обележен свакојаким авантурама, успонима, падовима и сталним изазовима. У Калифорнији га, пре свега, знају као власника престижног ресторана у Лос Анђелесу. Некада је био фудбалер, затим дуги низ година успешни спортски функционер, глумац, продуцент и дистрибутер филмова у Холивуду. „Амерички сан” је почео да остварује, као што обично бива у филму, од самог дна. Прао је судове и био помоћник келнера, па зато захваљује свом жестоком критичару Миловану Ђорићу што га је „унапредио у келнера”. Угоститељски ген је наследио од оца Радојка, који је пре Другог светског рата био власник чувене београдске кафане „Сложна браћа”.

У фудбал је закорачио као чистач копачки у Црвеној звезди. Фудбалер је постао у 18. години, а после Црвене звезде је играо за Бокељ, затим у Белгији, Немачкој и Канади. Крчио је пут од Улице краљице Наталије у Београду, преко боравка у логору за време рата, до одласка у „обећану земљу”.

Фудбалски бизнис је започео у САД, као власник клуба Торос из Лос Анђелеса, који је пропао. Више успеха имао је у Енглеској, где је купио Брентфорд док је био у четвртом рангу такмичења и за седам година га довео у Другу лигу, зарадивши добро на њему. Као награда уследио је позив да, иако странац, буде члан Извршног комитета ФС Енглеске, а у то време се спријатељио с легендарним дописником „Политике” из Лондона Мирославом Радојчићем.

Рођен је као Добривоје Танасијевић 1935. у Чибутковици, месту крај Љига, по сопственом признању, на једној ливади. Одласком у САД променио је име у Ден Тана, а поред српског има и америчко држављанство. У обе земље гласа за исту партију – Демократску странку. Има кћерке Катарину и Глорију, а тренутно живи са знатно млађом супругом Биљаном.

Ден Тана је био и члан ИО ФС Југославије и председник Комисије за међународни фудбал нашег савеза, а у Звезди члан управе док су на челу клуба били Драган Џајић, Драган Стојковић и Топлица Спасојевић. Бити председник Звезде за њега је највећа могућа част, а пријатељство са Мирославом Мишковићем и Филипом Цептером, који се помињу као потенцијални купци клуба, даје му улогу какву је само могао да сања на филму.