Oрганизација спонтаних протеста

Прича о спонтано побуњеним студентима, сложићемо се, прича је за малу децу. Као што су приче о спонтаним побунама генерално саме по себи бесмислене. Никада се политичке побуне, револуције, као генерално политичке активности, не дешавају спонтано. Увек је у позадини снажна логистика и нека невидљива или полувидљива рука неке службе која управља таквим процесима. Претходно се припреми терен, изврши продор унутар противникове позадине, врбују се људи, јавне личности од утицаја, а онда се чека неки повољан моменат који ће бити иницијална каписла за почетак свеопште побуне. Одбрана од те „спонтаности” није нимало лака, но о томе неки други пут. Овде ћемо се фокусирати на наводну студентску побуну која се одвија на нашим факултетима са циљем да покушамо објективно да предочимо читаоцима због чега она нема никакве везе са студентима, а понајмање је спонтана.

Елем, кренимо од начина организовања студената у виду некаквог пленума по факултетима. Пленум је постао врховно тело које се пита за све – од састављања и формулисања некаквих захтева, па до одлука о блокади факултета. Проблем је у томе што до сада нигде не видесмо ни на једној фотографији како изгледа заседање пленума, па се поставља логично питање – да ли те седнице уопште постоје? Немогуће је данас у ери друштвених мрежа сакрити тако широки вид одлучивања, јер сваки дан нам се говори да су сви студенти добродошли да укажу кроз дискусију шта би они урадили током блокада, те да свако има право и да гласа. Зар заиста неко може да поверује да нико од њих није пожелео да постави макар једну фотографију на „Инстаграм” са седнице неког од пленума и да се тиме похвали, тим пре јер данас млади људи живе на мрежама и каче све што им је иоле битније у животу. Дакле, сам пленум је дискутабилан у много чему, јер не зна се ко су представници, ко гласа за одлуке, ко формулише захтеве, ко су преговарачи ако их има. Систем рада је као секта, односно неко конспиративно удружење. Уосталом, сам професор Чедомир Антић изјавио је да блокаду Филозофског факултета обављају лица која нису студенти тог факултета. Питање је да ли су уопште студенти. Руку на срце, гро студената овај вид деловања не подржава, јер свесни су да губе студентске рокове, губе континуитет у учењу и генерално губе време. Занимљиво је и да се блокирају само државни факултети, односно они који су на буџету. Зашто нико не проба да блокира приватне факултете или, рецимо, да натера ђаке приватних средњих школа, посебно страних, да они крену у блокаду? Поента је очито угрозити државне институције, односно саму државу паралисати.

Са друге стране, све те блокаде, акције, пропагандни материјал, храна, дежурства по ходницима факултета, пиће, журке коштају папрено. Логично, поставља се питање – ко то плаћа? Зар заиста неко може да помисли да то чине неки сиромашни студенти?

Врло су им занимљиви захтеви јер су тако састављени широко и косе се неретко са здравим разумом, као и са законом, да их је немогуће прихватити. Но, неко их је подучио да баш такве захтеве поставе, јер они дају повод да се блокаде одрже, с обзиром на то да је њихово испуњење немогуће не само у Србији него било где у свету. Апсолутно је немогуће да тужилаштво стави на увид документацију у вези са случајем пада надстрешнице на новосадској железничкој станици коју је прикупило током истраге, јер тако нешто је супротно закону и могло би да угрози истрагу. Зато се и поставља питање ко је осмислио такав ненормалан захтев тужилаштву? То да је осмислио неки студент прве године факултета је немогуће. Тако нешто смислио је само неко ко је добро знао да је такав захтев немогуће испунити, а баш због тога то тзв. студентима даје одличан повод да наставе са блокадом факултета.

Да закључимо, ово нису никакви спонтани протести. Напротив, веома су контролисани, мотивација је искључиво политичка и ту нема захтева ни за каквом правдом, већ је све скопчано у циљу остварења интереса једног медијског тајкуна и неколицине страних служби, посебно једне из региона која се страховито петља у унутрашње односе у Србији. Отуда и логистика и то је та невидљива рука која овим блокадама руководи.

Народни посланик

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа