Злато на врху тениске јелке

Попут претходних, и у овој години Србија је оставила свој траг у тениском свету. Иако не у толико упечатљивом стилу као ранијих сезона, наша земља је постигла неколико успеха, који ће се памтити у историји „белог спорта”.

У тениском свету је приметна смена генерација и стилова игре, а ништа другачије није ни у нашој репрезентацији. Неке су мучиле повреде, неко се пензионисао, а неки су остварили највећи напредак у каријери. Ипак, поред свих тешких околности, разноврсног учинка, као и нових, гладних изазивача остварен је највећи успех у историји нашег тениса!

У будућности ће се сви присећати где су били тог историјског тренутка када је Новак Ђоковић освојио златну медаљу на Олимпијским играма, где су се тачно налазили када се застава Србије вијорила на највишем стубу на терену „Филип Шатрије”. Најбољи икада у тенису, а истовремено и један од највећих спортиста свих времена, званично је освојио све што у „белом спорту” може да се освоји. Мука је трајала неколико деценија, жудња за победом се проширила на целу нацију, па и на планету.

Усхитио нас је Ђоковић 4. августа 2024. када је у финалу у Паризу поразио Карлоса Алкараза у два тај-брејка и освојио олимпијско злато први пут у својој каријери. Ас који је оборио све савремене рекорде „белог спорта” коначно је попунио своју збирку највреднијих трофеја.

Падао је у том походу више пута, због чега је ова победа још слађа. Емоције су преовладале после тога, осећај је био попут оног када је први пут освојио Вимблдон и најавио године своје доминације. Ни до овог подвига није стигао лако. Тачно два месеца пре Олимпијских игара се повукао са француског опена због покиданог менискуса. Оперисано му је десно колено и кроз само месец дана се вратио и стигао у финале Вимблдона, а затим је покорио све олимпијске изазиваче. Маестрално достигнуће које придодаје огроман значај овој победи као једном од доказа невероватних људских способности. Сваки успех кошта, а Ђоковић је и те како платио цех у наставку сезоне. Тело више није могло да прати тај ритам, повреде су га стигле, па до краја године није освојио ниједан турнир.

За наш тенис је 2024. година, не рачунајући Олимпијске игре, била за заборав. Кренуло је низбрдо већ у јануару када је Србија, иако велики фаворит, поражена од Словачке у првој рунди квалификација за Светску групу Дејвис купа. После тога, наши тенисери су били у неочекиваној позицији да се боре у плеј-ауту против Грчке.

У септембру је Новак Ђоковић, попут витеза на белом коњу, ускочио у дрес репрезентације како би на тврдој подлози хале „Александар Николић” дао својој земљи шансу да се наредне године икако избори за место међу осам најбољих тениских нација. На домаћем терену, уз подршку публике, Ђоковић, Хамад Међедовић, Миомир Кецмановић и Душан Лајовић су одбранили српску част и са лакоћом савладали Грке. Сви осим Лајовића су забележили победе, а тријумф је највише пријао Међедовићу који је дебитовао за репрезентацију.

Пошто је Србија изборила своје место у првој рунди квалификација за Светску групу, другог дана децембра сазнала је свог наредног противника. Крајем јануара 2025. јој предстоји пут у Данску. Уколико савлада Скандинавце, 8. септембра ће се сукобити са бољим из дуела Швајцарска – Шпанија у другој рунди квалификација и директној борби за топ осам Светске групе.

Тежак је пут пред Србијом у сезони пред нама, без њеног највећег аса знатно јој се смањују шансе за пролаз даље, али то не значи да је циљ потпуно неостварљив.

Остали наши репрезентативци су завршили годину на сјајан начин, па баш од јануара могу да поставе преседан за наредну сезону тријумфом над Данцима. Један од тенисера који може да буде ново лице националног тима у наредној години је Хамад Међедовић, који полако гради свој пут ка врху. Иако је прошле године поставио високо летвицу освајањем турнира Следећа генерација и тако стекао статус најбољег младог тенисера, у 2024. додатно се интегрисао у професионалном свету „белог спорта”.

Иако није достигао 102. позицију на АТП ранг-листи, што му је рекорд каријере, годину је завршио близу: као 114. на свету. Пробио се кроз квалификације и уписао учешће на Ју-Ес опену и Ролан Гаросу, а стигао је и до треће рунде мастерс турнира у Риму. Није унео 2024. ниједан трофеј у своје витрине, али је стигао до финала челинџер турнира у Истанбулу. У 2025. улази с добрим изгледима, јер је најбоље играо на последњем турниру у 2024. години – у нашем главном граду.

Тада се, после две године, тенис на велика врата вратио у Србију. Београд опен трајао је од 3. до 9. новембра и на њему је домаћа публика могла да бодри пет српских играча (Хамад Међедовић, Миомир Кецмановић, Ласло Ђере, Душан Лајовић и Бранко Ђурић), а и звезде попут Стана Вавринке и Марина Чилића.

Нису се наши репрезентативци обрукали, двојица су играла у полуфиналу, а млади Међедовић је чак био и у директној борби за трофеј. Иако га је савладао Денис Шаповалов у два сета (6:4, 6:4), тенисер из Новог Пазара показао је феноменалан таленат и способност да се одмерава са најбољима. Велика будућност је пред њим (рођен 2003). С новим тренером и стеченим искуством ред је да крене на значајније трофеје. Није се пријавио за Аустралијан опен да би подизао форму на челенџер турнирима. Ко зна, можда ће управо он бити кључ могућег тријумфа над Данцима у првој рунди Дејвис купа.

После олимпијског шампиона, најбољу сезону имала је Олга Даниловић. У олимпијској години је остварила најбољи пласман у каријери, јер је 2024. завршила као 51. на свету. До те позиције стигла је освајањем турнира на тврдој подлози у Гвангџоуу, што је њен највећи успех. Тријумф је стигао као право изненађење, јер се афирмисала као играчица која своје најбоље партије пружа на шљаци. Веома је близу групе од 50 најбољих тенисерки света што доноси и одређене повластице. Већ сада не мора да пролази кроз квалификације за гренд слемове, а на одређеним турнирима може да има и статус носиоца. Због повреде је пропустила неке турнире, укључујући и Куп Били Џин Кинг с репрезентативкама Србије. Сада, с 23 године, најављује веома успешну 2025.

У предстојећој сезони су пред српским тенисерима велика очекивања, како индивидуално, тако и екипно. Србија је тренутно седма тениска нација на свету, статус који мора да и оправда. Свако има свој задатак у 2025. години. Ђоковићев је најтежи: његови изазови су 25. тријумф на гренд слему и 100. титула у каријери. Оба може да оствари већ на Аустралијан опену који почиње 12. јануара.

Међедовић јури први АТП трофеј у каријери, као и статус једног од 100 најбољих тенисера на свету. За Даниловићеву су императив наставак на победничком колосеку и сјајна форма, која може да јој донесе озбиљан пласман на неком од четири гренд слема у 2025. години.

Што се тиче репрезентације Србије, пласман међу осам најбољих нација у Дејвис купу би био невероватно достигнуће, али то мора да почне тријумфом над Данском у јануару. Домаћи задаци су постављени, питање је како ће да буду урађени!

Крајиновић испраћен у пензију

Филип Крајиновић се опростио од „белог спорта”, а навијачи ау имали прилику да га испрате у пензију у дуелу између Србије и Грчке у новембру у Дејвис купу. У каријери није освојио трофеј, а имао је пет покушаја за то. Највећи успех му је био финале мастерс турнира у Паризу 2017. године.

У том периоду је пружао најбоље партије, а све то је крунисано његовим највишим пласманом у каријери када је у априлу 2018. године био 26. тенисер на свету. Оставио је велики траг на нашим просторима: био је члан репрезентације Србије која је 2017. и 2021. године долазила до полуфинала Дејвис купа

Технологија уместо линијских судија у Вимблдону

Тенис је један од најстаријих спортова, а правила су му остала, малтене, без икаквих промена. Али, организатори турнира константно жуде за нечим новим чиме би се привукла публика. Једна од највећих промена долази од челника турнира у Лондону.

Од следеће године у Вимблдон ће се делити правда на мечевима без линијских судија које ће заменити технологија. Турнир на трави биће покривен системом камера које ће контролисати вештачка интелигенција. Она би, по теорији, брже и прецизније одлучивала, па ће око 300 линијских судија остати без посла у Лондону.