Трамп и енергетска политика Америке

Цела Америка и свет, поред ишчекивања спољнополитичких потеза председника Трампа, фокусирани су и на његову политику на пољу енергетике, која је била једна од важних тема у кампањи и која је дефинисала озбиљне разлике у приступима председничких кандидата за време кампање.

Камала Харис је инсистирала и подржавала пуну имплементацију ИРА (двопартијски усвојен Inflation reduction Act), који има циљ реализацију зелене транзиције у Америци и подстицај америчким компанијама о питању развоја обновљивих извора енергије, набавке и експлоатације критичних минералних сировина, производње батерија и електричних аутомобила и обезбеђивање дугорочних и стабилних набавних ланаца који би заштитили америчку економију и националну безбедност.

Трамп је о питању енергетике критиковао Харисову и Бајдена и њихов ИРА и најављивао сигурну забрану производње гаса из уљних шкриљаца чиме би се изгубило хиљаде радних места и угрозила лидерска позиција САД као највећег произвођача и извозника нафте и гаса на свету, али и државе која је попунила гап услед престанка увоза гаса из Руске Федерације.

Међутим, реалност и ситуација на терену данас говори у прилог томе да Трамп неће драстично променити мере које је спроводила претходна администрација, а посебно је последњих месеци ретерирао о питању електричних аутомобила, на шта је велики утицај дефинитивно имао један од најзначајнијих Трампових савезника у кампањи Илон Маск, чија фабрика електричних аутомобила „Тесла” и даље држи лидерску позицију у производњи електричних аутомобила у свету.

Такође, чињеница је да су многи републиканци из традиционално републикански настројених савезних држава против промена о питању ИРА, с обзиром на то да иде у корист пословних људи и компанија које функционишу на територији тих савезних држава, тако да свакако нема говора о потенцијалном суспендовању овог закона већ евентуално о козметичким изменама.

С обзиром на то да је већ сада јасно да ће Трампова спољна политика бити усмерена на Кину и оснаживање америчке конкурентске предности у односу на Кину, јасно је да ће Трамп прибећи и јачању енергетских капацитета у земљи и да ће бити фокусиран на консолидацију америчких потенцијала у области критичних сировина, релаксацију законске регулативе и подстицаје за домаће компаније које чине амерички енергетски екосистем.

Овој тези иде у прилог и извршна наредба коју је Трамп донео још 2017. године названа Федерална стратегија за обезбеђивање стабилног снабдевања критичним сировинама (Federal Strategy to Ensure Secure and Reliable Supplies of Critical Minerals).

Ова стратегија, иако је прављена пре седам година, задржала је своју актуелност и може се рећи да њена примена мора да буде ефикаснија и ефективнија како би се дошло до конкретних резултата.

Та стратегија је подразумевала неколико кључних тачака. Промптно смањење од зависности Америке о питању критичних сировина, унапређење технолошких процеса, њихова примена и проналажење алтернатива одређеним критичним сировинама, стварање снажнијих партнерстава са савезницима о питању критичних сировина, пуна подршка приватним компанијама у процесу истраживања и експлоатацију уз релаксацију процедура које успоравају и отежавају инвестициони процес.

Јако значајан део ове стратегије је фокусирање на људске ресурсе и хитно деловање по питању школовања и мотивисања кадрова који би радили у овој области, с обзиром на то да се појавио велики дефицит радне снаге управо као резултат недостатка пажње и стратегије у области енергетике и рударства.

Примена ове стратегије је и јединствена прилика за Србију, с обзиром на то да смо ми већ постали стратешки партнери са САД о питању критичних сировина. Србија реално може да постане кључни партнер Америке у овом делу Европе са потенцијалом да веома брзо изградимо сопствени екосистем који би био утемељен на иновацијама и могућностима да користимо америчке технологије, што је дугорочно много значајније и од количине самих инвестиција у првом кораку.

На тај начин Србија би дефинитивно могла технолошки да напредује и да постане важан технолошки хаб у области зелене транзиције и ЕВ индустрије.

Реализација пројекта „Јадар” од стране „Рио Тинта”, који је извршио аквизицију аркадијум литијума могла би да убрза процес технолошког и економског развоја и да креира хиљаде нових радних места за високообразоване и висококвалификоване кадрове са наших факултета.

То је такође шанса да учврстимо односе и савезништво са западним партнерима, а посебно са Америком, што би се позитивно одразило на јачање геополитичке позиције Србије и дугорочно одржавање стабилности и самосталне политике која нам обезбеђују дугорочни развој и просперитет за нашу земљу и грађане.

Председник Конгреса Америчко-српског пријатељства

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа