Два другачија, а добра калемљења

Од наших фудбалских представника само су два из 2024. преостала у међународној арени за 2025: Црвена звезда у Лиги шампиона и ТСЦ у Лиги конференција. То право су стекли на различите начине, као што су и они клубови различитог модела.

Систем такмичења у Лиги шамиона је такав да почетни део (игра по групама) прелази у наредну календарску годину, па је самим уласком у групу обезбеђено „зимовање” у Европи. „Црвено-бели” су то право стекли избацивши норвешки Боде (1:2 и 2:0).

У групи су остварили једну победу (Штугарт 5:1) и претрпели пет пораза (Бенфика 2:1, Интер 4:0, Монако 5:1, Барселона 5:2 и Милан 2:1). Предстоје им још окршаји с ПСВ-ом, 21. јануара у Београду, и Јанг бојсом, осам дана касније у Берну.

Учинак није за бусање у прса, али утисак (и коефицијент) и те како могу да се поправе. Тим пре што су неки неуспеси не само прескупо плаћени, него нису ни заслужени. Да се са сваким противником играју по две утакмице, како је било до ове сезоне, сигурно је да би Звезда у другом мечу против Бенфике била одрешитија и не би онако јевтино португалски тим дошао до победе. О судијском виђењу ситуације из које је Милан постигао победоносни гол сувишно је да се троше речи.

Интер, Монако и Барселона су били бољи, али резултати су превисоки. У прва два случаја Звездини играчи су грешкама, насталим без преке нужде, сами себе одвели на странпутицу. Барселона није задивила игром, мада је заслужено победила у Београду. Бескрајно враћање лопте или додавање на сигурно најближем саиграчу и није некаква фудбалска уметност, али Звездини играчи нису умели да читају додавање противника у празан простор.

У нашој лиги нико не игра тако, па није ни могла да буде спремна за такав стил игре. Код нас је она та која држи противника у шаци и опипава где су му слабе тачке. А што се Барселонине моћи тиче на наредним утакмицама се показало да је на климавим ногама.

ТСЦ у квалификацијама за Лигу Европе није прошао Макаби из Тел Авива (3:0, па 1:5), а у групи у Лиги конференција је до циља дошао кроз иглене уши (Астана 0:1, Легија 0:3, Лугано 4:1, Санкт Гален 2:2, Ган 0:3 и Ноа 4:3). За пример је последњи, одлучујући окршај. Ноа (у преводу библијски Ноје) је јерменска „фирма” по свом седишту, а по кадровима је мултинационална екипа. Оно што је ТСЦ остварио у тој утакмици треба да буде помно изучавано код нас. Код куће је у 15. минуту губио с 2:0, у 48. с 3:1 и који би наш тим после тога не само устао, него и победио на међународној сцени?! Сада му предстоји 13. фебруара у Бачкој Тополи и недељу касније у Бјалистоку борба против пољске Јагјелоније за улазак у осмину финала.

ТСЦ се још није навикао да носи и издржи сопствене успехе, па је 2024. завршио тек на седмом месту у нашој лиги с чак 30 бодова мање од Црвене звезде. То није једина разлика између та два клуба. „Црвено-бели”имају дубоке корене, а плодородне гране уредно поткресују и освежавају. У Бачкој Тополи је клуб сасвим новог кова. Он нема тако славну историју као бивши европски и светски првак, не може ни да се узда да ће држава да му пружи руку, ако му вода дође до гуше. Али, има чисте рачуне у сваком смислу, а оригиналан је и добар путоказ по томе што је страни капитал уложен у наше, домаће производе. У ТСЦ-у је број страних фудбалера симболичан, у Црвеној звезди они имају водеће улоге.

Оба опредељења дају задовољавајуће резултате. То је пример за све да треба да се тражи сопствени пут, да може другачије да се калеми, а да род буде добар.