Расте тражња за електричним аутомобилима

У јеку студентских блокада факултета, беспоштедног медијског рата власти и опозиције, злом добу Куртијеве политике активне, реалне и симболичке елиминације преосталих Срба са Косова и Метохије, треба се вратити темама које су потенцијално корисне за научнотехнолошки развој, економски раст и социјално благостање Србије и њених грађана. Реч је о трендовима у индустрији електричних аутомобила и потенцијалима Србије да буде њен важан чинилац на регионалном и европском плану.

Овогодишњи трендови у продаји електричних аутомобила у Европи и свету су позитивни, упркос различитим неретко злонамерним оспоравањима нужности електрификације аутомобилске индустрије.

Индустрија електричних аутомобила бележи раст од 11 одсто у другом кварталу 2024, у односу на исти период 2023. године у пет великих европских тржишта (Немачка, Француска, Италија, Шпанија и Уједињено Краљевство).

Посебан раст бележи продаја хибрида, тренутно у европским државама 32 одсто аутомобила су хибриди или електрични аутомобили. Амерички гигант „Тесла” је још у топ три европска аутомобила у домену продаје, док најпродаванији европски аутомобил „дачија сантандеро” намерава да развија електрични модел. На глобалном тржишту аутомобила, догађа се фузија два јапанска гиганта „Нисана” и „Хонде”, у циљу веће тржишне компетитивности у односу на експанзивне кинеске електроаутомобилске индустрије.

Долази до различитих интересантних економско-технолошких повезивања. Евроамерички ауто-концерн „Стелантис” склапа договор са кинеском фабриком литијумско-јонских батерија BYD, договор око екстракције литијума у САД, у држави Арканзасу склапају нафтни гигант заинтересован за зелену транзицију „Еxxon Mobile” и јужнокорејски „LG Chem”.

С обзиром на еколошке контроверзе око рударења литијума, важно је напоменути да је немачка компанија „Solaris Urbino”, направила први електрични аутобус који је верификован зеленим пасошем, тачније електрични аутобус чије су све компоненте, укључујући јонско-литијумску батерију, добијене и изграђене на еколошки исправан начин.

У светлу ових околности и трендова, треба се осврнути на потенцијале Србије да буде део општег технолошког и економског напретка?

Први корак је оптимално коришћење природних ресурса у циљу стварања нужне претпоставке за научнотехнолошки развој у области индустрије електричних аутомобила. За разлику од других држава у региону, Србија је богата критичним рудама и минералима, посебно литијумом.

Савремено рударство на европском тлу подразумева равнотежу између економске користи од рударења и неутрализацији еколошких ризика. Социјално одговорно рударство, што је синоним за савремени контекст рударења у ЕУ, прихвата и држава Србија и компанија „Рио Тинто”. Поменута компанија, специјализована за алуминијум и бакар, све више инвестира у рударење литијума. Треба поменути две операције –аквизиција аркадијум-литијума и улагање од 2,5 милијарди евра у аргентински депозит литијума „Ринкон”. Захваљујући овим потезима, „Рио Тинто”, данас фигурира као једна од три највеће светске компаније у области рударења литијума.

У долини Јадра, у којој је откривен јединствени минерал јадарит, компанија „Рио Тинто” намерава да уложи 2,55 милијарди евра у Србију.

По пројектном нацрту, рудник литијума и бората, запослио би што стално, што повремено запослених 3.500 људи. Добит за државу, при тржишној вредности тоне литијума, према процени Ерго групе из Лондона, била би око 184,5 милиона евра од пореза и доприноса на плате и рудну ренту годишње.

Локална заједница би од наведеног износа приходовала 25 милиона евра. Ови износи везују се за берзанску цену литијума од 15.600 долара. Тренутна цена је нижа, али за Србију и компанију „Рио Тинто” релевантна је цена у следећој деценији, када ће потражња за литијумом бити значајно већа. Поред литијум-карбоната, рудник у Горњим Недељицама, извозио би индустријски вишеструко значајне хемикалије, попут борне киселине и натријум-сулфата.

С друге стране, треба напоменути да концепт социјално одговорног рударства предвиђа обавезу и посвећеност рударске компаније и локалне заједнице на очувању њеног културног идентитета, друштвених вредности, али и биодиверзитета и екосистема у мери којој тако нешто оптимално могуће.

Равнотежа између економске добити и еколошке заштите садржана је у позитивним прописима Републике Србије и одговарајућим еколошким стандардима рударења критичних сировина и минерала ЕУ.

Рудник литијума и бората економско-технолошка платформа је за снажан развој индустрије јонско-литијумских батерија. Србија има већ једну врло напредну фабрику јонско-литијумских батерија „Елевен С” у Суботици. Ова фабрика на путу је да прва на европском континенту развије ЛФТ батерију која је и економски исплатива, али врло постојана. Кинеска доминација у истраживању и производњи јонско-литијумских батерија, помало парадоксално због блиских односа Србије и Кине, могла би да буде прекинута у Србији. Поред ове домаће фабрике која прати светске научнотехнолошке трендове, у изградњи је и гигафабрика јонско-литијумских батерија „Инобат”, у коју поред страних инвеститора, новац улаже и држава Србија као подстицај за инвестирање у технолошки иновативне индустрије.

Рудник литијума заједно са домаћим литијумско-јонским батеријским потенцијалом, близином европског тржишта, саобраћајном инфраструктуром, стабилном и предвидивом законском регулативом, као и софистицираном и јефтином радном снагом, представљају значајан подстицај за довођење великог инвеститора из области индустрије електричних аутомобила.

У сусрет европској аутомобилској зеленој транзицији која је неминовна, могућност социјално-економског и научнотехнолошког напретка је извесна. Стога, потребно је политички до краја „деблокирати” пројекат „Јадар”, уз разуме се нужан услов – равнотежу између економске користи од рударства и уважавање највиших еколошких стандарда.

Рударење литијума, фабрике јонско-литијумских батерија и потенцијална улагања у фабрике електричних аутомобила, ретка су прилика за економски раст. То није ни идеолошка магла ни маркетиншка илузија, већ практична могућност заснована на трендовима у савременом свету. Број прилика у животу и политици је коначан. То најчешће знамо по приликама које смо пропустили. Зато иновативни економски ланац раста базиран на технолошком и еколошком исправном коришћењу литијума, градњи фабрика и привлачењу улагача у ауто-индустрију, не треба пропустити.

Политички аналитичар

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа