Биографија, бели чаршав са флекама

У комунизму, домаћег типа, колала је одредница: „Мангупи у нашим редовима!”. То се јасно односило на неистомишљенике, дисиденте, људе који су због свог животног става који се косио са званичном идеологијом били истеривани с посла, били сиротиња која је најчешће „ухлебљење” налазила у затворима. Топла бућкуриш супица, парче хлеба, али чиста биографија. Ти људи нису били мангупи већ недужне претече данашње мангупарије која је сада и буквално у првим редовима. То су данас „стручне” перјанице партијских структура. Ко су ти људи, где су им биографије, чиме су заслужили високе положаје на кључним местима за развој државе Србије? Одговор садржи само три речи: припадност владајућим партијама. Како сада истински „зазвучи” флоскула: „Све је исто само њега нема”. У ствари нема их неколико, а њих неколико је утемељило овај успешни образац који партијским људима од „струке” даје слободу „деловања” у оквиру сопственог џепа.

Добри фудбалери када одлазе у велике клубове, одлазе са видљивом биографијом исписаном на травнатом терену. Али, пре него што потпишу уговор прегледаће им бубреге и зубе! Да ли је неко прегледао већи део наших парламентараца и макар им измерио дужину језика у сразмери са памећу? Треба им напоменути да је чак и Радован Трећи био члан библиотеке. Замислите када би се, као у квизовима, у парламент поставио БРИГОМЕТАР за народ. На питање шта би показивао, одговор би био срцепарајући: НУЛУ. Али зато неће изостати понос у подвлачењу да их је изабрао народ, па поносно крију истину да су присутни само захваљујући кључном месту у биографији: припадност партији.

Имам утисак да су парламентарци ситне рибе пљуцкавице за чланове управних одбора и директоре кључних места од значаја за државу. Они, убеђени да је народ истрошио енергију бунта, бесрамно и незасито грабе све што им дође до руке на својим фараонским положајима. Када се те момчине „заброје” тек онда исплива њихова биографија, која је идентична белом чаршаву са много флека. Да не прескочим и другу врсту штете насталу у недостатку биографије. Захваљујући партијској полтронерији као биографској одредници ресор образовања био је додељен, сада већ бившем, министру који је додворавајући се шефу водио „високу” политику са ниских грана једва изговоривши „о” од образовања. Наравно да ће сви „поноси и дике” наше у својим будућим биографијама истицати шта су били и смислити детерџент за прање белих чаршава. Нека им је вечерас по вољи вискија у забарикадираним вилетинама које им је дедабабанарод остварио са повишицом од 10 одсто.