Предлог предузетника: бранити курс 82 динара за евро

Делегација пословних људи у Србији затражила је од владе да држава мерама монетарне политике помогне привреди како би се зауставиле негативне последице глобалне финансијске и економске кризе. Међу тим мерама је, како сазнаје „Политика”, и захтев да се заустави даљи пад курса динара, као и да се национална валута брани на граници 82–83 динара за један евро. Уколико се то не догоди, упозорили су бизнисмени из „Привредника”, српска привреда имаће веома велике губитке.

Као друга мера предлаже се укидање обавезне резерве пословних банака код Народне банке Србије.

Из кабинета премијера „Политици” је речено да је делегација бизнисмена разговарала са Мирком Цветковићем о припреми мера за побољшање пословног амбијента као одговора на глобалну економску кризу. Власници српских компанија, према сазнањима „Политике”, од премијера нису тражили да држава оснује специјални интервентни фонд за помоћ привреди уколико држава прихвати мере које су они предложили. Иначе, обе мере примењују и неке од влада у државама региона.

Премијер Цветковић је, наводно, изразио подршку предложеним мерама и обећао да ће разговарати са гувернером НБС Радованом Јелашићем у чијој су надлежности.

„Политика” је затражила мишљење и од гувернера Јелашића, који није био у могућности да коментарише предлоге пословних кругова, али је из Народне банке стигло реаговање у коме се каже да су „све мере које је НБС већ донела биле усмерене на јачање динара, попут повећања референтне каматне стопе и мера за повећање девизне ликвидности банака, али су очито спољни ефекти били јачи и до сада није дошло до јачања домаће валуте“.

Народна банка обавештава јавност да интензивно ради на додатним мерама, уважавајући при том свој основни циљ – очување стабилности цена и финансијског сектора, које ће објавити када их буде усвојио Монетарни одбор.

НБС је поздравила иницијативу да, заједно са представницима владе, разговара са привредницима о мерама које могу да помогну привреди за ублажавање последица светске финансијске кризе.

Миша Бркић