Калулуов бод

Наставак сезоне донео је Партизану и главобољу и охрабрење. Главобољу, јер му је претио нокаут (губио је с 2:0 у првом полувремену, па средином другог умало да заостане и три гола), а охрабрење пошто је, ипак, избегао најгоре и, с обзиром на развој догађаја, дошао до великог бода – 2:2 (0:2).

Нашао га је Калулу. Дао је два гола готово на истоветан начин. Оба пута је лопта дошла до њега, мада би тешко могло да се каже да је послата на његову адресу, а он је искоса с десне стране, с мање од десетак метара од гола, распалио из све снаге и „кроз голманове уши” је послао у мрежу.

Први пут је то било после Вукотићевог убацивања с леве стране, када је „пошиљка” прелетела све играче испред Вулића. Други пут је баш био миљеник среће. На Јурчевићев центаршут с леве стране су налетела двојица Партизанових играча и засметали један другоме, али је лопта, такорећи сама, одабрала Калулуа и донела радост већ прежаљеним „црно-белима” у финишу утакмице.

Ватру је у Хумској потпалио Тодороски у 28. минуту. Томовић се прошетао по левој страни кроз одбрану домаћина и с нешто више од десетак метара од гола убацио ниско у петерац. Лопта је докачила малерозног Илића, подигла се и пала тачно на главу Тодороском, капитену Суботичана до уласка Убипарипа, који ју је из непосредне близине, главом убацио у гол.

Закувало се, до кључања, десет минута касније. Гости су пренели лопту на туђу половину, примио ју је, као повратну Томовић надомак десног рогља казненог простора „црно-белих”, „заломио” испред Филиповића ка средини и кад је наишао на неодлучног Симића као из праћке одмереним хицем погодио Јовановићев леви горњи угао и 2:0 за госте.

Могао је пре тога и Партизан да се обрадује, али његови нападачи или нису били при шуту, или су оклевали, па замрсили, или се нису ни осмелили да пуцају. Могао је Николић два-три пута да буде присебнији, једном чак и да поготком крунише своју мајсторију (у 29. минуту је дивно реаговао на Јурчевићево додавање, али је лобавао и истрчалог голмана и гол).

Спартак је препустио противнику да се „мучи”, да се троши споро тражећи неки замаскирани пролаз ка Вулићевом голу, а онда, кад се докопа лопте, опасно јурио ка задњој линији домаћина, која ни преко зиме није очврснула. У другом делу игре је, својом вољом или не, одустао од те тактике, па се усредсредио само на посао на својој половини поља. Један једини пут је тада запретио у 65. минуту када се Тодороски нашао пред голманом Јовановићем, али није искористио прилику да израсте у јунака утакмице.

Партизанов нови тренер Благојевић није стартовао како је желео, а ипак може да буде задовољан, јер није већ у првој борби завршио на штиту. Штавише, да је Гох, пошто га је изванредно послужио Ђ. Јовановић у 89. минуту, знао шта хоће, а не да иде на то да ће да буде оборен, могао је да буде и потпуни преокрет и да његов деби буде за препричавање.

Овако, није добро по „црно-беле”, али су, ипак, избегли оно најгоре. Да је Спартак дуже веровао у себе могао је из Хумске да однесе и цео плен.

Стадион: Партизана. Гледалаца: 2.500. Судија: Јовановић (Београд). Стрелци: 0:1 Тодороски (28), 0:2 Томовић (38), 1:2 Калулу (73), 2:2 Калулу (84). Жути картон: Илић (Партизан).

ПАРТИЗАН: А. Јовановић 7, Филиповић 6, Јурчевић 7, Шћекић 6 (од 83. Ђ. Јовановић), Симић 6, Илић 6, Калулу 8, Ковач 7, Николић 6 (од  64. Д. Јовановић), Натхо 6 (од 64. Вукотић 7), Трифуновић – (од 17. Гох 6). Тренер: Благојевић

СПАРТАК: Вулић 6, Бабић 7, Пријовић 6, Кајке 6 (од 79. Мијић –), Биленжи 7, Богићевић 7, Коларић 6 (од 77. Мијаиловић –), Тодороски 7, Роберта 5 (од 64. Убипарип –), Кувељић 6 (од 64. Антонио –), Томовић 8. Тренер: Гаћиновић