Култура мањина ван гета

Министарска конференција Савета Европе „Интеркултурни дијалог као основа за мир и одрживи развој у Европи и суседним регијама”, која је одржана 2. и 3. новембра у главном граду Азербејџана Бакуу, била је прва прилика за размену мишљења министара културе европских земаља и суседних региона, пре свега земаља средње Азије и земаља арапског света, и представника међународних асоцијација и невладиних организација.

У српској делегацији, поред министра културе Небојше Брадића који је говорио на министарском панелу, били су и Бранислав Димитријевић, помоћник министра културе за међународне односе и европске интеграције, и Ивана Зечевић, саветница у Сектору за међународне односе. На конференцији је говорила и Ирина Суботић, наш истакнути стручњак за културно наслеђе, у име европске организације „Европа Ностра”.

Који је био повод конференције у Бакуу?

Повод организовања конференције био је нацрт декларације којом се афирмише нова политика Савета Европе. Њен је циљ да се кроз појам интеркултурног дијалога обави значајније учвршћивање културних веза и културног разумевања. Ово је од изузетне важности у политичкој ситуацији у којој су културне разлике и непостојање адекватног дијалога међу главним чиниоцима светске кризе. Та се криза, пак, све више тумачи кроз „некакву битку између цивилизација, у којој посебну тежину има религијска димензија светских сукоба, нарочито између хришћанског и исламског света. Азербејџан је био баш одговарајући домаћин оваквог скупа зато што је то најисточнија земља чланица Савета Европе, земља која је већински муслиманска али која негује традицију секуларизма и разумевања међу културама и вероисповестима.

Шта се све подразумева под појмом интеркултурног дијалога?

Појам интеркултурног дијалога дефинисан је Белом књигом Савета Европе у чијој припреми је један од кључних догађаја била регионална министарска конференција држава југоисточне Европе, одржана у Београду у новембру2007. године. Политика интеркултурног дијалогаје покушај да се на нови начин сагледа актуелно неразумевање култура, религија, обичаја, свакодневних навика, односно да се превазиђе –до сада промовисан –концепт мултикултурализма који је, мање или више, водио у гетоизацију мањинских култура. Аларм за покретање нове политике били су немири у Француској 2005, који су управо били изазвани социјалном, културном и економском изолацијом имиграната у земљама ЕУ и, посебно, узајамним неразумевањем између хришћанских и исламских култура.

На конференцији у Бакуу учествовао је и наш министар културе…

Министар Небојша Брадић је имао излагање под називом „Културна политика, програми и иницијативе за интеркултурни дијалог: Нови концепти управљања и разноликости”. Брадић је упознао конференцију с иновативним приступом који у културној политици развија наше Министарство културе када је реч о овој години као европској години интеркултурног дијалога. Крајем прошле године, Министарство је оформило посебну Радну групу за промоцију културне разноликости и интеркултурни дијалог, а од прикупљених информацијапостепено настаје мапа интеркултурног дијалога у Србији. Петнаест пројекатаза које је Радна група оценила да имају највише потенцијала добило је посебну помоћ. Брадић је истакао да ова „мапа” превазилази постојеће културне хијерархије јер се, на подједнак начин, третирају уметнички пројекти и активистички пројекти, питања културног наслеђа и питања савремене културне хибридизације, култура главног тока и алтернативна култура, пројекти који се тичу урбаног живота и пројекти који се баве унапређењем културног живота у сеоским срединама…Оваква иновативна културна политика је и у духу процеса децентрализације у којем је министар Брадић посебно ангажован.

А. Цвијић

------------------------------------------------

Мањина није атак на већину

Колико је Србија учинила на поштовању културе мањинских етничких заједница?

– Србија је много урадила на заштити културних идентитета мањинских етничких заједница – које су представљене националним саветима које подржава Министарство културе – као и у остваривању слобода верских заједница. Али, и даље се испољавање неких културних идентитета тумачи као атак на већинску културу и требало би јако много урадити на развијању разумевања према свим културним идентитетима чиме се једино може остварити цивилно друштво.

-------------------------------------------------

Против хомофобије и другости

Питања интеретничког и интеррелигијског дијалога нису једини о којима треба водити рачуна?

– У Белој књизи Савета Европе се инсистира на томе да је „у савременим демократијама свако слободан да се идентификује или не идентификује са једном или више културних заједница и да модификује тај избор”. Зато овај дијалог треба да започне унутар сваког друштва које не уважава мањинске позиције и у којима су, што је код нас у првом реду случај са, на пример, драматичном хомофобијом и другим појавама које спречавају слободно и безбедно изражавање другости – каже Бранислав Димитријевић.