Глобална трка за литијумом

Бело злато, илити литијум, позиционира се као стратешки ресурс од кључног значаја у глобалном контексту због све веће потребе за електричним возилима и батеријама, чији је литијум саставни део. Процењује се да ће глобална потражња за литијумом до 2030. године достићи преко 3,1 милион метричких тона, што представља значајан изазов с обзиром на то да ће раст потражње бити доста већи од тренутних капацитета. Поред саме екстракције литијума на начин који наноси најмању могућу штету животној средини, важно је и да постоји и велики капацитет за даљу прераду „белог злата”. Оно што питању литијума даје битну геополитичку димензију јесте чињеница да Кина има удео од око 60 одсто на глобалном тржишту батерија за електрична возила, која представљају једно од кључних бојишта у растућем економском рату између Сједињених Америчких Држава и Кине. 
То није једини рат где литијум игра важну улогу – руска војска је у Украјини заузела два велика рудника у Доњецку и Запорожју. Рудник у граду Шевченко у Донбасу је процењен на око милијарду и по долара, док вредност налазишту у Запорожју још није у потпуности процењена. Иако се и у самој Русији налазе налазишта литијума, домаћа производња знатно каска за растом потражње и два од четири највећа налазишта у Украјини због тога представљају вредан стратешки циљ. Украјина је још 2021. године стратешки партнер Европске уније у области критичних сировина и уколико по окончању рата Русија настави да контролише велики део украјинских литијумских резерви, Европска унија ће се суочити са великим проблемом и потреба за проналаском нових, сигурнијих извора литијума ће додатно порасти. 
Русија у својој потрази за драгоценим литијумом иде и много даље од Украјине, и то у партнерству са Кином: руске и кинеске рударске компаније су недавно склопиле споразум са боливијском рударском компанијом у државном власништву о отварању постројења за прераду литијума уз инвестицију од две милијарде долара. Прерада се може описати и као кључна реч када је у питању литијум. Иако су светске резерве литијума велике, постојећи капацитети за прераду „белог злата” су знатно мањи од потражње и то је један од разлога зашто Кина, која поседује око шест одсто глобалних резерви литијума, има доминантну позицију на глобалном тржишту батерија. Наиме, дуга традиција рударства у Кини и издашне државне субвенције су резултовали у великом ланцу вредности у којем кинески литијум достиже највећа светска тржишта, чак и када се не извози директно из Кине, већ, на пример, помоћу мексичких компанија у кинеском власништву. 
Један од људи најбоље свесних овог проблема јесте Илон Маск, власник „Тесле” и један од најближих савезника председника САД Доналда Трампа. Тесла је објавила три издања свог „мастер плана” за успешну транзицију ка зеленој енергији у којој литијум заузима важно место, али је као главни проблем идентификована обрада, а не рударење. Док постоји оправдана бојазан да „Тесла” потцењује захтевност копања литијума, прерада остаје кључни проблем у контексту конкурентности на глобалном нивоу. „Тесла” је уложила милијарду долара у рафинерију литијума у Тексасу и иако постоје сметње са недовољном количином воде у сушном Тексасу, ова инвестиција јасно осликава тежњу лидера у индустрији електричних возила да обезбеди целокупан ланац вредности. То нам говори и недавна посета овом постројењу од стране Хавијера Милеја, председника Аргентине чија револуционарна економска политика у великој мери инспирише Илона Маска и реформе које жели да спроведе кроз Департман за ефикасност владе. Аргентина се налази у тзв. литијумском троуглу између ње, Чилеа и Боливије и повод посете „Теслиној” рафинерији у Тексасу је велика инвестиција у аргентинску индустрију литијума за коју постоји обострано интересовање. 
Ако постоји једно питање које доносиоци одлука и аналитичари широм света ових дана често постављају, то је какав ће бити утицај најављених одлука новог-старог америчког председника Доналда Трампа. У паници око потенцијалног утицаја тарифа и дерегулације на економију Сједињених Држава и остатка света, често се запоставља основни циљ нове администрације: потпуна самосталност. То се првенствено огледа у ентузијазму нове администрације за коришћење ресурса којима је Америка богата, било да су то енергенти, руде или људи. Управо је Доналд Трамп у свом првом мандату одобрио литијумски пројекат „Такер пас” у Невади, где ће од 2028. године на годишњем нивоу бити обезбеђено довољно литијума за 800 хиљада електричних возила. Не очекује се да ће Трампове тарифе и укидање многих програма претходне администрације који субвенционишу ЕВ индустрију нанети непремостиву штету из два разлога: први разлог је потражња за електричним возилима која се према свим назнакама неће смањивати у наредним годинама, док је други разлог сам Илон Маск. Његов утицај на Трампове одлуке ће бити тестиран потенцијалним увођењем тарифа на увоз графита из Кине, у висини до вртоглавих 920 одсто. Ова одлука може озбиљно да наштети Масковим интересима у „Тесли” и будућност ових тарифа ће нам вероватно показати шта ћемо моћи и да очекујемо са литијумом и другим критичним сировинама. 
Једна ствар која лидере америчког бизниса теши када су у питању високе тарифе на увоз природних ресурса јесте њихова широка доступност. Што се тиче депозита литијума – Америка не мора много да се брине јер се између Неваде и Орегона налази највеће налазиште литијума на свету, са проценама од 20 до 40 метричких тона. Полако се ради и на успостављању капацитета за прераду америчког литијума у Америци, па је на крају јануара 2025. започета и изградња рафинерије литијума у Оклахоми у вредности од 1,2 милијарде долара. Када се сагледа амерички приступ овом ресурсу од највећег стратешког значаја, уочљиво је више лекција на које и мање државе са мањим, али и даље значајним ресурсима треба да имају на уму: уколико задовољавајуће резерве постоје, њихова екстракција не треба да буде фокус, већ нешто што се уз обзир према животној средини схвата као подразумевано, да би на том темељу био изграђен независан ланац вредности који укључује прераду литијума, производњу батерија, и на самом крају, носиоца зелене транзиције – електрична возила. Србија има приступ одређеним критичким сировинама на својој територији, попут литијума и бакра, али и растући технолошки сектор, што је ставља у погодну ситуацију да направи сопствени ланац производње ЕВ батерија, који би отворио и пут ка производњи електричних аутомобила, али и јачој политичкој позицији Србије на глобалном нивоу.

*Политиколог

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа