Лиценце уводе ред

Евидентно је да је промет некретнина у порасту, али се не може са сигурношћу рећи колики је проценат купопродаје која се обавља преко агенција регистрованих за ову врсту посла. Разлози су вишеструки. Један од њих је и (не)поверење грађана према агенцијама за промет непокретности.
– Наши људи воле све да импровизују. Мисле да сви све знају и да се купопродаја некретнина може обављати и од куће, најбоље док се кува ручак! Резултат  таквог размишљања и "пословања" су препуни општински судови где се годинама воде парнице због преваре. Грађани који мисле да је провизија од три посто које узимају агенције висока, најчешће посао препуштају "обавештеним комшијама" или "надри правницима" који се не баве некретнинама. Кад се појави проблем, касно је. Има толико људи који су остали и без пара и без стана. Тада су спремни да дају много више новца, али не вреди. Примера ради, у Америци провизија износи шест посто, а плаћају је и купац и продавац. Заузврат имају сигурност. Купопродаја некретнина је посебна материја која пре свега, захтева стручност и професионалност. Слажем се да има свакаквих агенција. Нису све добре. Постоји начин да грађани провере какве су агенције. Проверене су оне које се овим послом баве десет година, и све време раде са истим људима на истој адреси – истиче Катарина Лазаревић, сувласница агенције Алка.

Има и оних који сматрају да већина проблема у вези са купопродајом некретнина настаје због недовољне и неодговарајуће обавештености грађана.

– Едукација везана за промет некретнина била би од велике користи. Овако, за већину грађана купопродаја квадрата остаје непознаница. Зато се дешава да негде у пролазу или од комшије чују да се продаје стан по "изузетно ниској цени" .Све делује тако примамљиво да се одмах заинтересују. Затим се у кући или кафани уговара "посао". Купац је, обично срећан што је нашао добар стан и избегао тршкове провизије. Осећа се лепо и не размишља о последицама. Кад се утврди да нема комплетне документације или још горе, да продавац, заправо и није власник, дешавају се страшне ствари – каже Милић Ђоковић, власник агенције Олд ројал.

Према њеовим речима и агенције сносе део кривице због којих их грађани заобилазе приликом купопродаје:

– Не ретко овим послом баве се потпуно нестручни кадрови, али самоуверени и вешти у преварама. Лаковерни и неупућени грађани спремни су да им поверују надајући се да су нашли дивну особу која ће им помоћи да са мало новца дођу до одличног стана. Као у бајци. У стварности се, међутим, дешава нешто друго. Што пре треба увести ред у послове везане за промет некретнина. Запослени у агенцијама би морали да имају одговарајуће образовање. У станове не треба да улазе неуредни и неугледни. Дешава се и да агент слаже власника агенције и каже да посао није обављен, а он се са купцем договорио да му плати мање од три посто, али да га не пријави газди. Било би корисно да постоји одређена комисија која би вршила контролу агената. Ако би се утврдило да је агент непоуздан и да не ради како треба, сносио би одговарајуће последице. Такође, за све који с баве овим послом треба да постоји лиценца. Агент би могао да улази у станове само са одговарајућом картицом на којој је исписано његово име и презиме. Дешава се и да се купац и продавац који су посредством агенције дошли у контакт, договоре да посао закључе сами и избегну трошкове плаћања провизије. Онда окрене телефон агенције и каже да је одустао од продаје. Све је то реална слика стања на тржишту некретнина.

Милић Ђоковић био је критичан и према агенцијама.