Сапутници медведа

Без халабуке, један "савез вољних", какав је онај невољно ангажован уз САД у Ираку, спрема се и за терен мало удаљенији, на Кавказу и у централној Азији – међутим, овог пута не у коалицији с орлом, већ састављен од сапутника руског медведа. Спрема га Москва, за мировне и безбедносне мисије унутар сопственог геостратешког простора. Као прво, за тренутак када се унутар ОЕБС-а и другде ускоро буде поставило питање даљег присуства њених "мировних снага" у Абхазији и Јужној Осетији, самоиницијативно осамостаљеним територијама које не признају власт Грузије.

С говорнице европског форума Грузија узастопно понавља захтев да Руси, који су у Абхазији већ дуже од десет година, пођу већ једном кући, а да место и мисију "мировњака" преузме неко други. Жели се рећи неко неутралнији. Мада, прижељкује Тбилиси – најбоље неко с мало више симпатија према Грузији.

Помињана је, на пример, Украјина, у којој се под утицајем избора за Врховну раду Украјине клатно поново вратило у поље унутрашње политичке преваге "оранжиста" (прозападних).

Украјина је стожер ГУУАМ – политичког, економског и безбедносног окупљања Грузије, Украјине, Узбекистана, Азербејџана и Молдавије, образованог (1999) правцем геостратешке осе НАТО-а: Балтик–Црно море–Каспијско језеро. Само, оперативно "скраћен" у међувремену за једно "У", искакањем из проамеричког воза председника Каримова у Узбекистану.

Формално, узбечки иницијал и даље је ту, али "умртвљен". Каримов бојкотује самите.

Дакле, у случају да у критично шах-поље Кавказа ускочи фигура ГУУАМ (макар и с "умртвљеним другим У"), Грузија би евентуално доказала оно што је (2005) обећао председник Сакашвили – да је "способна да сама из канџи копца истргне Абхазију".

Рачуна, "неки други" надзорници мира лакше би се склонили с пута њеним боље увежбаним трупама.

Инсистирању шефа Грузије аплаудира се у Азербејџану и Молдавији. И Азербејџан би на исти начин радо повратио сувереност над отцепљеним Нагорно-Карабахом, а Молдавија над тзв. Придњестровском републиком.

Русија не прихвата разговор о замени мировних снага. Москва се позива на споразум из Сочија деведесетих, из времена изгубљених ратова Грузије против сепаратиста, када је позвана да заустави њихове, у том тренутку јаче, снаге. "Параграф" документа каже – Русија ће повући "мировне снаге", међутим, тек уз сагласност страна потписница. Никако на једнострани захтев!

Ипак, чини се да Кремљ спрема и резервни потез. Можда побуђен инсистирањем Европе да се у руском ешелону, раме уз раме с њима, пронађе места "још и за друге". Очекујући списак тих "других", евентуално с кандидатима земаља ГУУАМ, Москва је у Душанбеу (у Таџикистану) позвала да се у "мировњаке" укључе и чланице њеног пакта – Организације потписница уговора о колективној безбедности: Белорусија, Јерменија, Казахстан, Таџикистан, Узбекистан и Киргистан.

 "Одувек смо желели да у том послу учествује више земаља", цитиран је Лавров.