Преполовљен број самоубистава у Србији

Сваке 43 секунде широм света једна особа дигне руку на себе, а самоубиство остаје главни узрок смртности који се може спречити, процењује тим међународних истраживача у најсвеобухватнијој анализи смртности од самоубистава, која је недавно објављена у часопису „Lancet public health”. Анализа у коју су укључени подаци прикупљени у 204 земље света између 1990. и 2021. године показала је да се број самоубиства драстично смањио у последњих тридесет година, са скоро 15 на девет смртних случајева на 100.000 становника између 1990. и 2021. То представља смањење од скоро 40 процената. 
Како је наведено у студији, просечна старост самоубица је повећана са 43 године 1990. на 47 година 2021. када је реч о мушкарцима и са 41,9 на 46,9 година када је реч о женама. То би могло, истакнуто је, да се објасни „делотворношћу напора усмерених на превенцију самоубистава међу младима, као што је приступ основним услугама скрининга или развој програма менталног здравља”. Међутим, самоубиство остаје значајан узрок смрти међу децом и младима који се може спречити, без обзира на ниво прихода земље, истичу аутори ове студије и указују да су опште старење становништва и фактори попут изолације, недостатка социјалне или породичне подршке, неадекватни планови социјалне сигурности и пензионисања, хроничне болести, недовољно осигурање и недостатак ресурса за ментално здравље за средовечне и старије – кључни фактори ризика који доприносе самоубиству. Иако стопа суицида глобално пада, земље Латинске Америке и Северне Америке бележе пораст стопе самоубистава, а највећу стопу самоубиства на свету имају земље источне Европе и подсахарске Африке. 
Подаци нашег Републичког завода за статистику показују да број самоубистава континуирано пада у последњих 20 година – тако је 2006. године забележено 1.444 суицида, 2010. године 1.209 самоубиства, пет година касније 1.064 суицида, 2020. године – 895 самоубиства, а 2023. – 668 суицида. Демографске студије указују да стопа самоубиства није уједначена по регионима – у последњих 50 година Војводина у просеку има два до три пута већу стопу суицида од централне Србије, а најниже стопе забележене су у јужним деловима земље са већинским албанским становништвом – у Бујановцу и Прешеву, као и у Сјеници, Рашки и Тутину, међу становништвом исламске вероисповести. 
Посматрано према националности, на почетку 21. века највишу стопу самоубиства у Србији имало је мађарско становништво, а за њима следе припадници бугарске националне мањине. Стопа суицида опада са образовним нивоом, а највиша је забележена код становништва са (непотпуном) основном школом, док је најнижа код оних са вишом или високом школом. Просечна старост особа које су дигле руку на себе износила је 52 године, а најчешћи начин је вешање или гушење. Према последњим подацима Светске здравствене организације, највећа стопа самоубиства у односу на број становника у региону је у Словенији, Хрватској и Србији, а најмања у Албанији.     
Демограф Горан Пенев, који је цео радни век провео у Центру за демографска истраживања Института друштвених наука, истиче да стопа суицида пада у последње две деценије и подсећа да је током педесетих и шездесетих година Србија имала високу стопу самоубиства, а највеће су забележене средином ратних деведесетих година.
„Епидемиолошке студије говоре да су основни „окидачи” самоубистава ментална обољења и злоупотреба психоактивних супстанци – средином 20. века то је био алкохол, а после су примат преузели наркотици. Нагли скок стопе самоубистава средином 90-их објашњава се, између осталог, великом доступношћу оружја које је остало након грађанских ратова. Након тог турбулентног периода националне историје, стопа суицида почиње да пада – не само у Србији већ и у целом свету. Као главни узрок пада броја самоубистава наводи се велико улагање у превенцију суицида, али и смањење стигме према тражењу психолошке помоћи”, наводи наш саговорник. 
Имајући на уму чињеницу да велики број особа изврши самоубиство скакањем са високих објеката, напомиње он, доста се води рачуна о њиховој безбедности – постављањем мреже испод чувеног Голден гејт моста у Сан Франциску број самоубиства готово је десеткован. 
„Међутим, треба рећи да и културолошки фактори имају утицај на број самоубистава у некој популацији – тако је у земљама Далеког истока, као што су Јапан и Кореја, суицид питање части и велики број људи одлучује се да свој образ опере самоубиством, док се у исламским земљама самоубиство сматра највећим грехом”, указује Пенев. 
Демографске студије, наводи, такође показују да жене чешће покушавају, а мушкарци чешће извршавају суицид. 
„Мушки покушаји самоубиства обично су окрутнији и не остављају много могућности особи да преживи – док се жене чешће одлучују за тровање таблетама или утапање у реци, мушкарци најчешће пуцају у себе или скачу са високих зграда и мостова. Подаци говоре и да је самоћа ризикофактор за суицидалне мисли, што објашњава чињеницу да особе које живе у патријархалним друштвима и вишегенерацијским заједницама, односно породичним домаћинствима ређе размишљају о самоубиству као излазу из животних проблема”, закључује Горан Пенев.

Најважнији фактор ризика је психијатријска болест

Подаци изведени из великог истраживачког пројекта „Cov2Soul.RS”, коју су током 2021. и 2022. спровели стручњаци Института за ментално здравље и Института за социјалну медицину, као и стручњаци Филозофског факултета у Београду и Новом Саду, упозоравају да око 18.000 особа у нашој земљи има ниво суицидалног ризика који одмах захтева стручну помоћ. „Одузимање сопственог живота најчешће је манифестација менталне болести – депресије пре свега. За младе особе разлози за суицид могу да буду лоши породични односи, несналажење у школском окружењу и вршњачко насиље. Међу особама средњег доба фактори ризика су незапосленост, проблеми на послу, финансијске неприлике, развод или одвајање, а код старијих – одлазак у пензију, тешка соматска болест и лоша социјална подршка. Ипак, за све старосне групе најважнији фактор ризика за суицид је психијатријска болест”, истиче Славица Ранисављев, психолог у хуманитарном центру „Срце”, који се бави превенцијом суицида и додаје да је половина особа које су извршиле суицид већ раније то покушала да уради.