Много жеља, мало новца

Модернизација Српске војске биће један од најозбиљнијих проблема развоја одбрамбеног система, јер су листе потенцијалних набавки дугачке, а новца нема. Према нацрту Стратешког прегледа одбране, једна петина одбрамбеног буџета треба да се троши за развој, набавке и модернизацију наоружања и војне опреме и, приде, радови на инфраструктури. Сада се за модернизацију троши само симболичан износ, јер буџет одлази углавном на плате и пензије. Под претпоставком да ће влада Србије, прецизније Министарство финансија, одржати обећање о издвајању 2,4 одсто националног дохотка за Српску војску, у скорој будућности годишње би се трошило за модернизацију и остало – око 100 милиона евра, каже за "Политику" војни аналитичар Александар Радић.

• Који су приоритети улагања у модернизацију?

– Према листи приоритета дефинисаној у нацрту Стратешког прегледа одбране за период до 2010. године предвиђа се улагање у командно-информационе системе тактичког нивоа за КоВ, центар за контролу суверенитета ваздушног простора и нове врсте убојних средстава при чему се мисли на вођене пројектиле високе прецизности. Затим, Српској војсци су хитно потребни електронски системи за извиђање, прикупљање, обраду и дистрибуцију обавештајних података, индивидуална заштитна средства и разна средства за специјалне јединице. 

У домену ратне технике неће се увозити ново наоружање. Новац ће бити усмерен на продужетак века употребе постојећег кроз ремонт и модернизацију пет ловаца МИГ-29, једног транспортног авиона Ан-26, затим ракетног система ПВО Куб-М и самоходних хаубица. Део хеликоптерске флоте опремиће се за летење у сложеним метео-условима и ноћу и за рад у служби трагања и спасавања.

Унутар буџета нема простора за дугорочне планове модернизације главних борбених система. СВ мораће дубоко у наредној декади да се задовољи с постојећом техником и може да се нада да ће барем провести ремонт на дотрајалом наоружању. Значи, неће бити новца за увоз вишенаменских борбених авиона, транспортних авиона и хеликоптера, ракетних система ПВО, развој јединица намењених за учешће у мисијама у иностранству. СВ мора да се помири са затеченим стањем које у регионалним оквирима не изгледа превише лоше, али нажалост само у овом тренутку.

• Какво је стање у суседним земљама?

– Суседне државе, за разлику од Србије, превазишле су почетне кораке у реформама – редуковале су бројно стање оружаних снага, одрекле се застарелог наоружања и свеле структуру на ниво чија обука и модернизација могу да се плате из редовних буџетских извора. Паралелно су набавиле нова средства везе, рачунаре, ремонтовале стару технику. Суседи су већ укључени у НАТО или то намеравају да учине, тако да су своје амбиције прилагодили и заједничким одбрамбеним потребама. Сада се већ баве решавањем горућих питања модернизације сложеним системима у складу с тежиштем које ће свака  држава показати у међународној подели одбрамбених задатака. Оружане силе из нашег региона настоје да набаве барем једну ескадрилу савремених вишенаменских борбених авиона, да развију могућности превоза ваздушним путем, јединице КоВ прелазе са тешких гусеничара на брзе модуларне точкаше и тако даље. Сваки од тих програма модернизације кошта више стотина милиона евра. Превише за буџет и зато се с произвођачима договарају дугорочни "офсет" програми, односно плаћање властитим производима.

• Колико земље региона улажу у ваздухопловство?

– Источни сусед, Бугарска се одлучила за улагање у 11 великих програма модернизације у вредности од близу 800 милиона евра.

У току су преговори о набавци ескадриле од 16 до 18 нових борбених авиона. У трци за уговор су Швеђани са ЈАС-39 грипен (недавно су у Софији отворили и регионално маркетиншко представништво) и два америчка авиона Ф-16Ц и Ф/А-18Е/Ф хорнет. У случају да се одлуче за "хорнете" Бугари би имали највеће борбене могућности у региону. Већ је за 91 милион евра наручено пет транспортних авиона Ц-27Ј, а најављује се проширење уговора за још три комада.

У току су радови на ремонту и модернизацији ловаца МИГ-29, затим хеликоптера Ми-17 и Ми-24, а наручени су вишенаменски хеликоптери – 12 АС532АЛ кугуар и шест АС565МБ пантер. Набавка борбених авиона представља приоритет и за Румуне, а мађарски пилоти од марта ове године, у бази Кечкемет, већ лете на шведским авионима ЈАС-39Ц/Д грипен. Уговорено је изнајмљивање на рок од десет година 12 једноседа и два двоседа. Када тај рок истекне авиони ће постати власништво Мађарске. Нове авионе жели и Хрватска која сада има само застареле ловце МИГ-21 бис. У НАТО-у и Вашингтону су проценили да одржавање и редовна обука на ескадрили савремених борбених авиона представља превисок трошак за Хрватску и да би се то осетило у другим деловима оружаних снага. Таква мишљења нису услов за вођење националне одбрамбене политике и зато су хрватске власти одлучиле да уђу у преговоре за набавку нових авиона. Хрвати су наручили из Русије 10 нових хеликоптера МИ-171Ш, а претходно су ремонтовали 16 комада. С том техником имају највеће могућности у вертикалном маневру у региону.

После уласка Словеније у НАТО, дежурство у систему ПВО преузели су ловци италијански Ф-16А из базе Червиа.

Словенци се нису одрекли намере да набаве ловце и зато су ушли у преговоре за дугорочно изнајмљивање четири до шест авиона од неке од чланица НАТО. У замену, Словенци су понудили обуку пилота за земљу која буде одабрана за партнера у заштити ваздушног простора.

• Колико су тенкови данас актуелни?

– Хрватска и Словенија су прве у региону одлучиле да се одрекну или барем драстично редукују број тенкова и борбених возила пешадије у корист точкаша. Обе државе су изабрале возило финске фирме "Патрија" познато по скраћеници АМВ која у преводу дефинише производ – оклопно модуларно возило.  Та возила су одушевила Пољаке који су наручили 690 комада, што на модерном тржишту наоружања представља изузетно велику количину. Словеначка влада је наручила 136 АМВ-а за 236 милиона евра, али се због тога суочила с незадовољним поданицима који се питају како су то Хрвати добили понуду за 126 возила за износ мањи за 170 милиона евра о чему се у "Политици" претходних дана детаљно извештавало. Разлика у цени представља последицу избора система наоружања, јер он захвата лавовски део вредности уговора. Ако корисник АМВ-а или сличног возила жели пасивни нишански систем, моћан рачунар, нову генерацију вођених ракета, све то мора добро да плати.

• Можемо ли у модернизацији оружја да пратимо регион?

– Због скромности буџета, слабости економије и политичких услова само Босна и Херцеговина и Македонија не планирају веће аранжмане у набавкама наоружања.

СВ мораће да у модернизацији прати регион, јер има и своје реалне безбедносне проблеме и амбицију да се појави као извозник безбедности и држава одговорна за стање у региону. Ако то политичари заиста подржавају, онда ће морати да пронађу начин да се реше барем неки од виталних недостатака СВ. До тада, у инвентару СВ биће наоружање произведено пре 1991. године.

--------------------------------------------------------------------------

ДРУГАЧИЈИ СТАВ

Или Војска или Оружане снаге

– Моје размишљање на тему укључивања традиција старе српске војске у понечему је различито од неких изјава и размишљања чак и на службеном нивоу које су последњих недеља присутне после црногорског референдума. Залажем се за то да се користи назив Војска Србије, или Оружане снаге Србије, или само Оружане снаге, јер у целој српској историји никада се званично није звала Српска војска. То је географска ознака, а након великих успеха српске војске у ослободилачким ратовима, такво име постало је једна врста ордена за заслуге тој војсци. Тако да, кад год се помене српска војска то је увек асоцијација на време великих прегнућа и победа. Према томе, ја сам тај који се залаже за то да се та позитивна успомена и лепа историја остави свом времену и да се према њој односимо са дужним пијететом.

Мислим да је примереније користити назив или само Војска или Оружане снаге. И у Краљевини Југославији то је била увек Војска и Морнарица, а у појединим ситуацијама када су формулисани предлози закона називана је и народна војска – објашњава историчар др Миле Бјелајац.

Д. С.