Најпожељнији

Нема тог медија у Србији који држи до свог шареног имиџа, а који на својим странама или програму поред музичких нема и листу најпожељнијих нежења. Можда је тога било и раније, али није ме дотицало и нисам обраћао пажњу. Нисам ни знао колико нас има. Објављују се листе најпожељнијих нежења међу глумцима, певачима, домаћим и страним, међу грађевинским предузимачима, хомосексуалцима, шеицима...

Један шеик доспео је на листу само зато што је имао мање од четрдесет жена.

Да би се неко нашао на листи најпожељнијих нежења морао би да буде леп, паметан, познат, богат и утицајан. Да није тако, и моје име би се нашло на некој од њих.

Леп нисам одавно. Да сам паметан, о својој памети не бих ни писао. Да сам богат, вероватно се не бих бавио писањем. Познат сам једино као самозвани стручњак за нежење, а утицајан колико и Расим Љајић на Ратка Младића.

Али, није ми лоше ни у илегали. Да сам се невероватним стицајем околности ипак нашао на некој листи, ругала би ми се најшира јавност. Овако, завитлавају ме само рођаци и пријатељи.

Да сам на листи, вероватно би ме Исидора Бјелица звала да хеклам код ње у емисији, а таблоиди би објављивали моје папарацо фотографије са неке журке уз инвентивни наслов „Пожељни нежења се ознојио испод мишке“.

Не бих могао да избегнем Сању Маринковић, а Снежана Дакић би сигурно ћаскала са мном на тему „Да ли су нежење у тренду“.

А кад би ме Рушка Јакић дохватила... Куку, мајко!

Овако сам миран. Још мало па зен нежења. Бежим лагано од жена које ме јуре, и патим за онима које ме не желе.

Не пада ми на памет да се пролепшам, опаметим, обогатим, постанем познат и утицајан. То би ме свакако довело на листу најпожељнијих нежења са које се врло лако склизне у брак.

Да сам шеик, па ајде!