Србија у онлајн корпи

Да бисмо нешто купили, некада смо морали да се обучемо, обујемо, евентуално узмемо кишобран, покупимо списак ствари са стола и изађемо из куће. Данас више не морамо да изађемо ни из пиџаме. Удобно заваљени у кревету или фотељи, са кафом у руци, можемо да зађемо у омиљену апликацију, изаберемо шта желимо и само кликнемо на „Додај у корпу”. Наравно, и платимо.

То је куповина у 21. веку. А докле смо ми стигли са тиме?

Предраг Милићевић, саветника за маркетинг и комуникације у Регистру националног интернет домена Србије (РНИДС), на тему „Србија у онлајн корпи” истиче да је истраживање РНИДС-a из октобра 2023, показало да 54 одсто предузетника и око 20 одсто предузећа у свом пословању не користи веб-сајт. То значи да у Србији више од 200.000 привредних субјеката нема свој веб-сајт! Притом, на свега 30 одсто сајтова је омогућена продаја производа или услуга, а свега 10 процената омогућава плаћање картицама.

Па да ли је купцима у Србији интернет трговина заиста толико неинтересантна, или српски е-трговци, из разних разлога, још увек не користе све онлајн могућности у свом пословању? Колико Срби купују онлајн?

Народна банка Србије је објавила да је током 2024. године обављено рекордних 82,4 милиона куповина преко интернета, што значи да је у просеку сваког дана прошле године извршено преко 225.000 куповина. То је повећање од 39,2 одсто у односу на 2023. годину, а повећање од 288,5 процената у односу на 2020. годину, наводи Милићевић.

Дакле, Срби купују онлајн, и то све више. А о којим сумама је реч?

Од укупног броја онлајн куповина које су обављене у 2024. години, више од две трећине (68,5 одсто) реализовано је у домаћој валути. Динарске куповине у 2024. години бележе раст од 39,6 процената у односу на 2023. годину, при чему је њихова вредност увећана за 41,9 одсто. Изражено у апсолутним бројевима, таквих трансакција је у 2024. години било 56,5 милиона, у вредности од 162,3 милијарде динара, навела је НБС. Дакле, Срби не само да купују све више него и троше све више у онлајн куповини. Притом, ови подаци не обухватају оне онлајн куповине код којих је роба плаћена поузећем, то јест по преузимању робе.

Па, ако је ситуација таква, како изгледају српске е-продавнице које су омогућиле да интернет корисници током 2024. године картицама плате преко 162 милијарде динара?

Према подацима НБС, на крају 2024. године број домаћих интернет продавница порастао је на 4.726, што је 17,9 одсто више него на крају 2023. године, а 134,8 процената него на крају 2020.

Анализа 1.500 е-продавница спроведена у периоду од јула до октобра 2024. године обухватила је сајтове домаћих правних лица која су проверена у АПР-у, чиме је искључена могућност да истраживањем буду обухваћене нелегалне продавнице.

Анализа је показала да 84,5 одсто веб-продавница испоручује робу само у Србији. Сходно томе, пословна логика налаже да те продавнице буду на националном, .рс домену, што њих 77,47 одсто и јесте. Треба истаћи да, према овој анализи, скоро две трећине е-продавница (62,67 одсто) омогућава плаћање картицама и да оне представљају део српског веба преко кога су плаћене поменуте 162 милијарде динара.

Закључак је да се е-трговина у Србији развија све брже, али има веома много места за побољшања. Од тога да само 30 одсто сајтова омогућава продају, преко тога да више од трећине е-продавница не омогућава плаћање картицама, до тога да је већина мобилних сајтова спора.