Јокићева сезона за историју

Када је Бил Расел проглашен за најбољег играча лигашког дела НБА сезоне 1957/58, заузео је 17. место на листи стрелаца (просек 16,6 поена), 14. међу асистентима (2,9) и прво у скоковима (22,7); Карим Абдул-Џабар је у својој најбољој сезони (1971/72), био први стрелац (34,8), 17. у асистенцијама (4,6) и трећи у скоковима (16,6); Мајкл Џордан је у својој последњој сезони у Чикагу (МВП 1997/98) био најбољи стрелац лиге (28,7), 59. у асистенцијама (3,5), 78. „скакач” (5,8)…

Никола Јокић је у лигашком делу сезоне, који се управо завршио, ушао у историју као први кошаркаш пласиран међу најбољом тројицом у све три најважније категорије, а поврх тога остварио је то и у освојеним лоптама. Трећи је стрелац лиге (29,8) и на другом месту у асистенцијама (10,3), скоковима (12,8) и освојеним лоптама (1,8). А многи амерички стручњаци сматрају да Шај Гилџес-Александер заслужује назив најбољег играча сезоне (МВП), као први стрелац (32,7), 14. у асистенцијама (6,4) и 77. у скоковима (5). Свакако, ово признање није само пуки скуп ових бројева…

Чемберлен није био МВП

са просеком од 50,4 поена

Да би било јасније колико је овај Јокићев подвиг невероватан, навешћемо податак да је моћни Вилт Чемберлен једини пре њега успео да се нађе међу првопласирана четири играча у три главне категорије. У сезони 1967/68, био је четврти стрелац (24,3 поена), други у асистенцијама (8,6), први у скоковима (23,8). У сезони пре те имао је сличан учинак: пети стрелац (24,1), трећи асистент (7,8), први „скакач” (24,2); а у сезони 1965/66, завршио је на челу две листе – поени (33,5) и скокови (24,6), а у једној се нашао на седмој позицији – асистенције (5,2).

У читавој историји НБА, још само један играч успео је у истој сезони да се у све три ове статистике пробије међу првих десет. То је данашњи Јокићев саиграч Расел Вестбрук, у сезони 2016/17: први у поенима (31,6), трећи у асистенцијама (10,4), десети у скоковима (10,7). Само три играча забележила су сезонски трипл-дабл (двоцифрен просек поена, асистенција и скокова): Оскар Робертсон (1961/62), Вестбрук четири пута (као играч Оклахоме: 2016/17, 2017/18, 2018/19; Вашингтон 2020/21) и Јокић у овој сезони.

Ма колико НБА била велика и боља од осталих, често није доследна у мерилима за проглашавање најбољег играча, без обзира на то што се начин гласања мењао (до 1980. гласали су играчи, а после су ту улогу преузели медији).

Подсетимо, поред осталог на гласање из 1961/62, када је легенда Бостона Бил Расел однео победу са просеком од 18,9 поена (16. стрелац), 4,5 асистенција (11) и 23,6 скокова (2), испред свог највећег ривала Вилта Чемберлена који је одиграо вероватно најимпресивнију сезону у историји кошарке – без премца у поенима (50,4, највиши просек икада) и скоковима (25,7), на 30. месту у асистенцијама. Овој двојици горостаса пркосио је плејмејкер Оскар Робертсон који је тада, по некима, такође закинут за назив МВП-а, пошто је забележио први сезонски трипл-дабл у историји лиге: 30,8 поена (5. место), 11,4 асистенције (1) и 12,5 скокова (9).

Чемберлен је неколико пута истовремено био први у поенима и скоковима, а његов наследник у Лејкерсима, Џабар, успео је да у једној сезони (1970/71) споји једно прво место (стрелац, просек 31,7) и треће (скок, 16,6) али у асистенцијама није могао боље од 17. позиције (4,6).

Пример чувеног крила Филаделфије, Џулијуса Ирвинга, сведочи да МВП може да се постане (1980/81) и са више него скромним пласманима: седми стрелац (24,6), 25. у скоковима (8), 34. у асистенцијама (4,4). У тој сезони Мозес Мелоун био је други стрелац лиге (27,8), убедљиво први у скоковима (14,8), али тек 164. у асистенцијама (1,8).

У 80-им годинама, када се распламсало ривалство између Лејкерса и Бостона, Лери Бирд и Меџик Џонсон су у седам узастопних сезона (1983/4-1989/90) по три пута подигли МВП трофеј. Бирд је свој првенац освојио као седми стрелац лиге (24,2), 11. асистент (10,1) и 13 „скакач” (6,6), док је Џонсон три године касније био најбољи асистент (12,2), десети стрелац (23,9) и 58. „скакач”

Џордан у врху само као стрелац

Најбољи кошаркаш свих времена, Мајкл Џордан, петоструки МВП, никада није успео да у све три категорије буде испод 60. места. Сезону 1991/92. завршио је као први стрелац (30,1), 25. асистент (6,1) и 60. у скоковима (6,4).

Чарлс Баркли је до МВП титуле (1992/93) стигао са две шесте позиције (поени – просек 25,6; скокови – 12,2) и једног 33. места (асистенције – 5,1). Хаким Олаџувон је 1993/94. био трећи стрелац (27,3), четврти у скоку (11,9) и 67. у асистенцијама (3,6), а у наредној сезони то признање припало је једном другом чувеном центру, Дејвиду Робинсону, који је био трећи стрелац (27,6), девети у скоку (10,8) и тек 90. у асистенцијама (2,9).

Један од најснажнијих центара свих времена Шакил О’ Нил у две категорије нашао се у водећој тројци (1999/00): први стрелац (29,7), трећи у скоку (13,6) и 55. у асистенцијама (3,8). Плејмејкер Алан Ајверсон је и са једним 165. местом (скокови, 3,8) постао МВП (2000/01) као најбољи стрелац (31,1) и 37. асистент (4,6). Још је невероватније како је до те награде, испред О’Нила, стигао Стив Неш у сезони 2004/05, када је био први асистент (11,5) 63. стрелац (15,5) и тек 194. у скоковима (3,3).

Дирк Новицки као први Европљанин са МВП титулом (2006/07) ни у чему није успео да се пласира међу десет најбољих. Завршио је на 14. месту листе стрелаца (24,6), био је 23 „скакач” и 74. асистент (3,4). Кобе Брајант је 2007/08, био други стрелац (28,3), 28. асистент (5,4) и 58 „скакач”, а Леброн Џејмс је до овог признања само једном стигао када је имао две категорије у „топ 6” (2009/10): други стрелац (29,7), шести асистент (8,6), 47. у скоку (7,3).

Стефон Кари је такође (МВП 2014/15) као стрелац и асистент био међу првих шест (то место заузео и као стрелац – 23,8; и као асистент – 7,7) а у скоковима се нашао тек на 124. позицији (4,3). Догодине је одбранио ову титулу као први у историји (и до данас једини) који је добио максималан број гласова.

Са појавом Јаниса Адетокунба две категорије (поени, скокови) увек су биле у самом врху, али то нису могле да прате асистенције. У две узастопне сезоне у којима је освојио трофеј за најбољег играча (2018-20) био је међу првих шест у поенима и скоковима, али никад боље од 21. места у асистенцијама.

А онда је дошао Никола Јокић, вероватно најсвестранији играч у историји кошарке. Код њега су све три колоне уравнотежене и врху листе. Код прве две од три МВП титуле (2021, 2022) у све три статистике нашао се међу 11 најбољих, а сезони 2022/23. до те титуле дошао је као 12. стрелац (26,4), трећи асистент (9) и четврти „скакач” (12,4).

ТАБЕЛЕ

Јокићеве бројке у односу на седам МВП играчаБил Расел 1961/62.

по        18,9     18.

ас         4,5       11.

ск         23,6     2.

Вилт Чемберлен 1965/66.

по        33,5     1.

ас         5,2       7.

ск         24,6     1.

К. Абдул-Џабар 1971/72.

по        34,8     1.

ас         4,6       17.

ск         16,6     3.

Лери Бирд 1984/85.

по        28,7     2.

ас         6,6       20.

ск         10,5     10.

Меџик Џонсон 1988/89.

по        22,5     14.

ас         12,8     2.

ск         7,9       36.

Мајкл Џордан 1990/91.

по        31,5     1.

ас         5,5       31.

ск         6,0       73.Леброн Џејмс 2009/10.

по        29,7     2.

ас         8,6       6.

ск         7,3       47.

Никола Јокић 2024/25.

по        29,8     3.

ас         10,3     2.

ск         12,8     2.

Објашњење: по – поени, ас – асистенције, ск – скокови; прва колона означава просеке у датој сезони, а друга пласман играча у наведеној категорији.