Величанствен подвиг Теодоре Ињац

Искрени поштоваоци шаховске игре не могу још да дођу себи од новог чуда за историју српског шаха. Не може ни Теодора Ињац, коју смо затекли у колима, на повратку из грчког Родоса, где је на сензационалан начин, са поеном и по предности, донела Србији прву титулу европске шампионке:

– Пресрећна сам! И даље ме није скроз стигло. Увек ми треба времена да све сварим и када је резултат слабији, а ово је било феноменално!

И ми ћемо, вероватно, тек негде у будућности да сагледамо још један у низу невероватних резултата српског шаха у последње три године. Таман кад помислите да је чудима крај, деси се још веће, да Теодора после несрећног стартног пораза фишеровски наниже девет узастопних победа, осигура коло пре краја титулу у конкуренцији 136 шахисткиња и мирно је овери брзим ремијем у последњем колу.

Почело је, да наизглед не може горе. У потпуно добијеној позицији, пред матом у два потеза, пропуштен детаљ и пораз од далеко слабије по рејтингу Грузијке:

– Било је много је чудно. Мени се то у животу није десило, да тек после парије, када сам видела на телефону позицију, схватим да дајем мат. Био је то нетипичан пораз, као да сам у другом универзуму, можда сам га зато лакше поднела. Питају ме да ли ме је то разљутило. Не, растужила сам се и нисам знала као да се опоравим. Онда полако, партију по партију. У другом колу сам победила слабију противницу али осећај победе је сличан, без обзира са ким играм. Најдража ми је била она у четвртом колу, против Јерменке Маријам Мкртчјан. Сицилијанка, коју ретко играм, црне фигуре са јако солидном играчицом којој и реми одговара. Стартни пораз као да ме је ослободио терета и пажње која ме је пратила на почетку. Даље је ишло природно, ни у једном тренутку нисам помислила да калкулишем, нити сам гледала друге резултате. Тек два кола пре краја сам знала да могу до титуле и кренула да размишљам. Дошла сам са циљем да уживам у игри и будем међу првих десет, да бих се пласирала се на Светски куп, а знала сам да ту и припадам. Стварно сам задовољна игром, ни у једној партији нисам била много лошија, углавном сам надигравала противнице. Ишло је глатко и давало ми ветар у леђа.

Један тренер је говорио ученицима: не морате да видите мат у два потеза ако можете да нађете мат у пет или шест потеза. Тако је и Теодора, у партији коју данас обављујемо, савршено извела мат у седам потеза против Грузијке Беле Хотенашвили:

– То је једина партија у којој сам стајала мало неугодније и стварно сам била срећна целом комбинацијом. Кључно је да се свака таква шанса искористи, јер не долазе баш често.

Можда је најдраматичније било пратити претпоследње коло, у које је наша најбоља шахисткиња ушла са пола поена више од Ирине Булмаге и стекла надмоћну позицију против ње. У последњем потезу пред временску контролу Теодора је могла трећи пут да понови позицију и тако ремијем сачува још увек недовољну предност:

– То ми је био најсрећнији дан. Теже је када водиш и одједном можеш да испустиш вођство. Било ми је у реду да ремизирам и то ме је пореметило, навирале су мисли. Када је дошло до понављања опет су мисли кренуле. Сва срећа да је био 40. потез, јер да је био 39. не знам шта бих урадила. После сам имала времена да реализујем предност.

И тако је Теодора за главу и рамена надмашила шахисткиње које су доскора за нас биле страх и трепет: Грузијке Бацијашвили, Арабидзе, Јавахишвили, Хотенашвили... затим Цолакиду, Вагнер, Ушоњину, Стефанову, Данијељан ... Као да су биле захваћене тим осећајем супериорности и остале наше представнице су одиграле знатно изнад свог рејтинга. Адела Великић (+43 поена рејтинга) је победила Стефанову и испустила победу против Динаре Вагнер, а Јована Ерић је поправила рејтинг за 17 поена.

Шта је било одлучујуће? Да ли је помогао прелазак на мешовите турнире уместо искључиво женских?

– Како да не. Увек саветујем шахисткињама да играју на отвореним турнирима, у разноврсној конкуренцији! Мени је пресудна подршка људи око мене. Не мора неко физички да буде присутан. Мој тата је провео већи део живота у спорту и од малена ме учио како да пребродим неке менталне блокаде. С њим увек причам, мама је више емотивна подршка.

Нова европска шампионка је на Родосу поправила лични рекорд до 2.474 поена, претекавши тако лични рекорд Наташе Бојковић (2.460), са само 15 поена мање од рекорда Алисе Марић (2.489). У мају ће Теодора бити међу првих 20 на свету, као пета најмлађа у тој конкуренцији. Да ли је време да и њој стигну позиви на Гран При ФИДЕ и остале велике турнире?

– То ми је данас тек пало на памет! Увек ми је деловало привилеговано и недостижно. Много бих волела да добијем позив на мешовити Б турнир у Вајк ан Зеу! Иначе, мислим да ћу у дужем периоду само да уживам. У последње време ми осцилује мотивација. Шах захтева целог човека, долази до падова, уме да постане превише када се фокусираш само на то, човек може да „пукне”. Играћу Светски куп у јулу, а у наредном периоду ми је циљ са постанем мушки, односно апсолутни, велемајстор.

Колико овај величанствени успех Теодоре Ињац одушевљава свакога ко разуме о каквом се личном и националном подвигу раду, толико тиште млаке рекације на ново златно доба нашег шаха. Време је да се подсетимо да у свету дуже од хиљаду година траје интелектуална такмичарска дисциплина звана шах, да окупира милионе у више од 200 регистрованих националних федерација и да је Србија у последње три године освојила три европске титуле: екипну 2023, појединачну Александра Инђића и сада невероватну Теодорину. Да ли ова три историјска успеха заслужују више од повремених подсећања?