Сусрет стонотенисера „златног доба”

Стонотениски турнир „Трофеј Београда” који је одржан у нашем главном граду био је прилика да се сретну стари пријатељи, гост из Загреба Драгутин Шурбек и домаћин Миливоје Каракашевић, који су више од деценију и по са Антоном Стипанчићем и Златком Чордашем носили плави дрес и, под командом тренера Душана Османагића исписали „златно доба” југословенског стоног тениса.

Драгутин Шурбек, председник Стонотениског савеза Загреба истакао је да му је велико задовољство што је поново у Београду, за који га вежу лепе успомене и у којем има много пријатеља:

– Дошао сам овде као почасни гост, и веома ми је драго кад видим колико ме људи цене. Надам се да ће се овакви турнири убудуће редовно одржавати, јер су добра прилика да се видимо младе таленте на нашим просторима.

После завршетка играчке каријере Шурбек је наставио да игра стони тенис на ветеранским првенствима са којих има 17 медаља, а последње три, четири године укључио се у политику и одборник је у Скупшти Загреба. Оно што данашње генерације тенисера разликује од времена када је Шурбек био на врхунцу успеха, јесте недостатак јаких турнира кроз које се најбоље може оценити квалитет играча.

– Некад се много више тренирало, јер за нас није постојало правило важно је учествовати, него важно је победити. Данас младима недостају прави узори, а преовлађује трка за што већом зарадом. Примат су преузели Кинези, Азијати и одавно се види извесна криза у Европи, па је неопходно нешто урадити да се то промени. Нема више правих тренера, који су школовани стручњаци и који имају играчко искуство – каже Шурбек.

На Олимпијским играма 1992. године Шурбек је учествовао је са 46 година и у шали каже да је од њега на тим Играма старији био само Хуан Антонио Самаран. Један је од ретких играча који има позитиван скор у дуелима са кинеским играчима, иако је током дуге каријере играо против десет генерација Кинеза. Упркос томе освојио је 37 медаља на европским и светским првенствима и сада је, каже, ред да напише књигу о томе. Каже да идеју има, зна и поглавља и још само да нађе времена...

С друге стране Миливоје Каракашевић, још једна велика стонотениска легенда, Шурбеков саиграч из најтрофејније генерације југословенског стоног тениса и пријатељ, каже да је сада прави пензионер, пошто је прошао све фазе – од играча, савезног тренера и селектора, до тренера млађих категорија. Ипак, издвојио је један период:

– Бити играч то је нешто најлепше и најлакше, све што долази после тога много је теже. Шурбек, Стипанчић и ја били смо део велике тројке. Проводио сам више времена са њима него са својом породицом. Веже нас доживотно пријатељство и ту се ништа није променило. Шурбек се ни мало није променио, права је добричина, а данас је таквих људи све мање.

Каракашевић истиче да је тешко поредити актуелну ситуацију са прошлим временима:

– Некада смо имали изузетно јаку репрезентацију. Било је теже постати шампион Југославије него победити на неком међународном првенству. На турнирима се постаје играч, а ако нема новца за учешћа на тим турнирима – нема ни играча. Данашњу ситуација у нашем стоном тенису карактерише велики број талената, само је проблем што они веома рано одлазе у иностранство због већих зарада. Али тамо не добијају потребну пажњу, са њима се довољно не ради и они никада не досегну онај квалитет који би могли. Ми оскудевамо у тренерском кадру. Стони тенис је специфичан спорт и у њему велике играче могу да направе само тренери који су били велики играчи.

Т. Амић