Принцеза великог срца

Биле једном наследнице престола којима су једине главобоље задавала досадна зрнца грашка која су их жуљала испод слојева меканих перјаних душека, љубоморне маћехе-тровачице, као и зле виле које су их осуђивале на столетни сан и столетно чекање адекватног будилника плаве крви на белом коњу...

Нисмо ли све од најранијег детињства у бајкама читале сличне догодовштине и закључивале да ни праве принцезе, у XXI веку, немају реалних брига, са каквима се суочавамо ми, „обичне смртнице”? У Србију је, пак, право са свечане доделе Нобелове награде, прошлог петка долетео један леп, грациозан и врло племенито ангажовани деманти те прастаре предрасуде. Наиме, шведска престолонаследница Викторија, позната по свом хуманитарном раду, дечјој болници у Тиршовој улици уручила је најмодернији апарат за дијализу јетре и сонду за ултразвучни преглед бубрега. Тридесетједногодишња најстарија кћи краља Карла Шеснаестог Густава и краљице Силвије такође је у Центру „Сава” отворила изложбу најсавременијих шведских техничких помагала за децу и одрасле са инвалидитетом, а како је на отварању нагласио шведски амбасадор Кристер Брингеус, она је то учинила из чврстог убеђења и посвећености идеји о инклузији: у савременим демократским друштвима сви су једнаки, без обзира на физички и ментални статус. Ово је била Викторијина прва посета нашој земљи, којој се, према сопственим речима, веома радовала.

– Сви људи имају једнака права и за све у нашем друштву мора бити места. И старијим особама, и онима са менталним или физичким хендикепом потребно је пружити помоћ. На свима нама је одговорност да сви буду задовољни и да се осећају корисно – рекла је принцеза пре него што је пресекла свечану врпцу.

Принцеза у војсци

Тепих принцезиног живота неминовно је црвен, али није увек посут латицама ружа. Од тренутка када је 1980. године ступио на снагу нови шведски закон о наслеђивању трона, промењен у корист женске деце, почела је темељна, мукотрпна и напорна обука трогодишње девојчице за њен необични животни позив: професију краљице. И док су размажене наследнице медијских и хотелских империја углавном училе предмете попут „организовање журки”, „испијање коктела” и „доконо пеглање кредитних картица”, Викторија од Шведске била је ђак и студент за пример. Поред усавршавања неколико страних језика, од којих најбоље говори енглески, немачки и француски, будућа шведска краљица је била и на пракси у Уједињеним нацијама, у шведској амбасади у Вашингтону, у неколико музеја, проучавала је како функционишу шведска влада, парламент, привреда, трговина, пољопривреда, шумарство и Европска унија, студирала политичке науке, међународне односе, историју, социологију, историју уметности, безбедност и мирно решавање сукоба на универзитетима у Европи и Сједињеним Државама (Јејл)... Како би се боље посветила међународном хуманитарном раду, који је веома интересује, посетила је Уганду, Етиопију, Бангладеш и Шри Ланку. Принцези је веома битан и рад у фонду који носи њено име, а који организује и финансира рекреативне активности хендикепиране деце и омладине. Својеврсни куриозитет је то да је кринолину и дијадему својевремено на неколико месеци заменила маскирном униформом, „служећи” шведску војску.

Ипак, испуњавање озбиљних обавеза од којих врви сваки њен дан и задовољавање глади медијских кућа за најситнијим детаљима пре десетак година за Викторију Ингрид Алис Дезире, војвоткињу од Вестерготланда, постало је толико стресно да је морала да затражи помоћ стручњака због поремећаја у исхрани и драматичног губитка на тежини. Иако се крајем 1998. ишчупала из канџи опасне болести и иако је изјавила да је живот једне престолонаследнице нешто фасцинантно, није се никада либила ни од тврдњи да „понекад једноставно пожели да је у нечијој туђој кожи”. Пре неколико година објављена је њена аутобиографија, из које су Швеђани сазнали да је као девојчица патила од дислексије, због чега је спорије учила да чита, пролазила кроз мучне епизоде стављања сопствене интелигенције под знак питања и због чега се и данас несебично залаже за друге који имају исти проблем.

За кога ће се удати

Принцеза, нажалост, никада неће успети да побегне од јаких рефлектора шведских јавних гласила, па ни оног дана када црквене оргуље буду свирале свадбени марш управо у њену част. Што због своје необичне лепоте, што због јединственог друштвеног статуса, била је и остала магнет за припаднике јачег пола обе „боје крви”. Тако ју је „седма сила” једно време повезивала са грчким принцем Николом, али и са Данијелом Вестлингом, власником једне стокхолмске теретане, који је већ неколико година изгледа најозбиљнији кандидат за будућег шведског краља, што принцеза никада није демантовала. Према резултатима интернетских анкета, Швеђани су прошле године били једногласни у тврдњама да ће јој он једног дана бити сасвим адекватан муж, без обзира на то што гранама његовог породичног стабла не тече плави животни сок.

Када уграби мало слободног времена, принцеза ужива у природи, у активностима на отвореном, попут скијања и дугих шетњи са својим лабрадором Џамбом, а када летује у свом омиљеном дворцу Солиден на острву Еланд, обожава да се прихвати ашова и помаже баштованима. Како кажу, вишеструко надарена принцеза ненадмашна је и као пчеларка и сликарка.

Чукун-чукун-чукунунука чувене британске краљице Викторије, 184. у реду за трон Уједињеног Краљевства, престолонаследница Шведске, која за сада само замењује свог оца када он није у могућности да обави неку своју протоколарну дужност, на пример, када је он у иностранству, биће прва владарка из династије Бернадот. У новијој историји ова скандинавска земља је имала само две краљице, Кристину и Улрику Елеонору.