Судбина у сопственим рукама

Програм аутсорсинга, или другим речима – концепт решавања поновног запослења већих група радника проглашених вишковима радне снаге, постоји и код нас у пословној пракси већ неко време. Како јеод примене овог концепта прошло око две године, желели смо да чујемо искуства људи одвојених из матичних фирми где су радили годинама, након чега су се храбро упустили у борбу на тржишту капитала и послова, али овога пута као потуно нова фирма.

Да би имали комплетну слику двогодишње аутсорс праксе поразговарали смо са људима из друштва „Беоуслуге” Д.О.О.

Миодраг Симић, директор „Беоуслуга” и 31 запослен радник ове фирме постали су оснивачиуз симболичан улагачки капитал од 100евра. Беоуслуге чини 51 запослен радник и њихове основне делатности су хигијенско одржавање (чишћење машинско и ручно по највишим светским стандардима), путнички саобраћај и корпоративни послови (курирска служба, штампа, маркетиншки послови, дистрибуција штампе, издавање новина, кетеринг, служба за селидбе, мајсторска служба за монтаже и демонтаже).

– Многе ствари су боље, али и далеко напорније – тврди Миодраг Симић, директор „Беоуслуга”, и појашњава – горе је то што на почетку сваког радног дана има далеко више административних послова који се морају обрадити: преглед на десетине извештаја од банака, решења од здравственог и пензионог фонда до уобичајених покривања свакодневних трошкова за одржавање аутомобила до прања и чишћења аутомобила – каже Симић, уз опаску да је аутсорсинг за борце и људе који воле да сопствену судбину држе у својим рукама, иако то није увек лако.

Поред администрације и огромне папирологије, иако им књиговодствене и правне услуге обављају професионалци у том послу, велики проблем представља и излазак на тржиште и конкуренција на разним тендерима који се често претварају у праве мале драме ко ће их добити.

Ова фирма често не добија послове, иако има квалитет и поуздане људе, јер се референце подижу на ниво и услове количина новца на рачуну или број од 500 или више запослених што и није, сматра, гаранција доброг посла. То је можда и главни разлог због којег један део радника не мисли о аутсорсингу добро и да би, ако им се укаже шанса, волели да се врате у матично предузеће.

– Свако воли сигурност и извеснију будућност, а у великом систему осећаш се далеко заштићеније док си у малој фирми изложенији ћудима тржишта и кризе – каже Иван Матковић, некада само возач, а данас и диспечер, по потреби курир, перач аутомобила, административни радник чак и мајстор за разноразне поправке...Управо овакав систем рада у којем нема лагодног рецепта да један службеник ради само један одређени део посла, него ада мора да ради светсрано и јесте разлика између великих фирми у којима је све ушушкано, и малих које се свакодненво изнова боре на тржишту.

Углавном, и поред невоља на тржишту, у овој фирми су успели не само да послују позитивно већ и да обнављају возила и купују нове машине за машинско чишћење хала, индустријских површина, спољног круга али и мермерних подова у ентеријерима највише класе. Не оптерећују се превише кредитима јер су свесни опасности од превеликог задуживања али мисли да ће у будућности ширити послове и број запослених.