Ходочашће у Зелено срце Србије

Тома Тодоровић

Када је Министарство за туризам припремило 30.000 ваучера за субвенционисање овогодишњих одмора грађана Србије, с разлогом је одлучено да се у Сокобањи организује представљање и промоција ове акције. „Сокобања је управо најбољи пример оправданости да се туристичким дестинацијама да подстицај на овај начин, будући да је рекордер по пријему ваучера. Била је најтраженије одредиште и привукла је највећи број гостију, у односу на понуђене капацитете”, рекао је том приликом ресорни министар Хусеин Мемић.

Посебан фокус у Министарству туризма, речено је, стављен је на Сокобању, на „Зелено срце Србије”, која je у свакој досадашњој подели ваучера привлачношћу надмашивала друге бањске и рехабилитационо-рекреативне и здравствене центре у Србији. Како је истакао председник сокобањске општине др Миодраг Николић, сваки четврти ваучер за субвенционисане одморе у претходном периоду искоришћен је управо у бањи под Озреном и Ртњем.

„Сокобања има широк спектар смештајних капацитета, од врхунских хотела до удобних приватних апартмана. Уз богате пратеће садржаје, испуњава услове за савршен одмор”, каже др Миодраг Николић, председник сокобањске општине. А те проширене могућности обухватају и бањска купатила, велнес центре, пешачке и бициклистичке стазе и авантуристичке туре по околним планинама. Овај крај је познат и по богатом културном и историјском наслеђу, као и по гастрономској понуди у којој доминирају традиционална српска јела.

Само шездесетак километара југозападно од Сокобање, која је прошле године навршила 185 година од издавања првог туристичког ваучера, налази се Нишка Бања. Тако близу, а данас тако два различита света… Позната још из античког периода, ова бања надомак Ниша доживела је да буде готово избрисана са мапе српских бањско-рекреативних центара, након деценија константног пропадања. Лане је бању под Коритником посетило укупно 5.438 гостију, или у просеку петнаестак дневно. Годинама су периодично најављивани пројекти и стратегије које ће бањи повратити стару славу, али нових хотела и смештајних капацитета, какви се граде у другим бањско-рекреативним центрима, нема па нема. Зато се Нишка Бања у причи о ваучерима за субвенционисане одморе скоро и не помиње. Да тамо није наставна база Медицинског факултета Универзитета у Нишу, са врхунским установама у области кардиохирургије, реуматологије и рехабилитације, питање је шта би од Нишке Бање остало.

Када се од Ниша ауто-путем крене ка југозападу Србије и прође Прокупље, стиже се у Топлички и Косанички крај, познат по три изузетна бањско-рекреативна центра: Куршумлијској, Луковској и нешто јужније Пролом Бањи, надалеко познатој по лечењу стомачних обољења и исцељењу гастро-тегоба. На источним падинама Копаоника су Куршумлијска и Луковска бања, најмлађа од наведене три, али је на највишој надморској висини (689 метара). Од Куршумлије, општинског центра, удаљена је 36 километара. Доскора је лош пут био велика препрека да се дође до ове, у правом смислу речи, ваздушне бање, али је последњих година доста уложено у модернизацију саобраћајнице од седишта комуне до саме бање. Са изузетном природом и неколико хотела високе категорије, Луковска Бања нуди гостима током целе године чист и лековит ваздух и термалне изворе лековите воде. Температура чак четрдесетак тих извора премашује 65 степени Целзијуса, што их сврстава у „вреле изворе”. У бањском насељу је велико лечилиште, здравствени центар и јединствено климатско опоравилиште. Све то су разлози због којих ће се, са ваучерима или без њих, наредних месеци многи запутити у Луковску или друге две поткопаоничке бање.

Према ономе што се могло чути од туристичких посленика на југу и југоистоку Србије, почетак године није донео очекивану посету страних туриста. Процењује се да је отказана чак трећина аранжмана резервисаних крајем 2024, услед нестабилне политичке ситуације у нашој земљи. Ипак, разлога за већу забринутост нема, јер су упражњене капацитете попунили домаћи гости, понајвише у дане Васкрса и Празника рада. Позитиван импулс туристичкој привреди даће и управо подељених 30.000 ваучера у вредности од по 10.000 динара, на које су право имали пензионери, студенти, незапослени, корисници права на додатак за помоћ и негу другог лица, војни инвалиди, корисници права на накнаду на породичну инвалиднину по палом борцу, носиоци пољопривредног газдинства, старији од 65 година који не остварују право на пензију, као и запослени са примањима до 80.000 динара месечно. Ваучери могу да се искористе најкасније до 20. новембра, за одмор у трајању од најмање пет ноћења изван града, општине, односно места пребивалишта, као и места студирања корисника ваучера.