Пут утире троје одважних

Ако вам је досадила прича о три „И”, за то нису криви Теодора Ињац, Александар Инђић и Велимир Ивић. Њих троје већ дуго представљају крем српског врхунског шаха, а од изласка из светског карантина, пре четири године, по свему предњаче и показују како се гради професионална каријера.

Њихови резултати су и највећи успех пројекта обнове Шаховског савеза Србије, који је пре пет година започео тим на челу са Драганом Лазићем. Од тада, са три европске титуле у три године, ова тројка доказује и да нашем шаху не треба много државне подршке да изнедри велике шампионе, али и да то мало не сме да изостане, јер наследника још немају ни на видику.

Домаћи таленти не могу да брусе на домаћем терену, где ће се неумитно утопити у осредњост и локалне критеријуме. Ни шаролике међународне кадетске титуле нису гарант успеха, тек после њих почиње каљење на великој сцени и истовремени интензивни рад. Без првог нема потребе за другим, али за велику сцену је потребна и већа подршка.

Наша тројка је срећно спојила почетни замах елана обнове са личним амбицијама и радним навикама. Сада су један мали али сложни тим у потери за новим изазовима, а позиције које су стекли дају им боље услове на страним турнирима и веће шансе за награде.

Заједно су управо започели арапску турнеју, од Шарџе, где су отворена места само за рејтинг изнад 2.500. Теодора још није прешла ту границу мушког велемајсторског нивоа, којој упорно тежи, али је европска првакиња заслужила једну од 17 специјалних позивница, међу већ познатим звездама као што су Бибисара Асаубајева, Дивја Дешмух, енглеска нада Шрејас Ројал и аргентински „шаховски Меси”, дванаестогодишњи Фаустино Оро.

Наш „И” трио је тренутно на позицијама личних рекорда по рејтингу, посебно Теодора, на 17. месту светске женске листе, са 2.475 поена. Међу активним домаћим шахистима је 12, али њен циљ је да пређе 2.500 и обори све српске рекорде, као прва шахисткиња са титулом апсолутног велемајстора. Од прошле године је напустила женске турнире и укључила се у отворене, стално дижући циљеве. Није то било једноставно, дуго је губила рејтинг, али од октобра све то наплаћује са каматом, што је показала и убедљивом победом на Европском женском првенству на Родосу.

Александар Инђић је, после недавне победе у Бакуу, на нивоу личног рекорда (2.647). Одатле је пут до 2.700 изузетно тежак, што је показао и спуштајући се већ неколико пута са тог нивоа, али сада смирује бурни темперамент и креће још једном ка следећој граници. И он, као и Теодора и Веља, очекују заслужене позиве на стране затворене турнире, где је лакше одржати већ висок рејтинг. Двоструки европски шампион је у налету и право је задовољство пратити његове авантуре на разним странама света. Од 27. маја, одмах после турнира у Шарџи, наставља у Дубаију, на турниру који му је главна мета у овом делу сезоне.

Велимир Ивић, најмлађи члан наше ударне тројке, напредује у свом темпу, полако али сигурно. Одлично је играо у Рејкјавику и Карлсруеу, стигао до личног рекорда од 2.630 и приближио се нашем руском појачању Александру Преткеу (2.631). И Претке игра у Шарџи, после прилично неуспешног периода и укупног губитка од око 60 поена. Као и Алексеј Сарана (2.686), Претке је после херојске улоге у освајању Европског екипног првенства 2023, подвига који је остао без заслужене државне награде, изгубио почетни елан.

За истинске љубитеље шаха најважније је да ових дана могу да уживају пратећи уживо четворо наших репрезентативаца. Без обзира на могуће појединачне пропусте, од неког од њих се очекује да заблиста.