Одлазак доброћудног дива

Шаховски свет је у 82. години напустио изузетни чешки велемајстор Властимил Хорт (1944-2025), који је шездесетих година прошлог века муњевито ушао у светску елиту, као представник Чехословачке, а од 1986. живео у Немачкој. Његов изузетни таленат откривен је већ у предшколском узрасту, једним психолошким тестом који је се показао као врло добро предвиђање.

Већ самим изгледом доброћудни господин до краја живота, био је истовремено јак играч и џентлмен за таблом. На врхунцу каријере, у кандидатском мечу против Спаског, показао је ретко виђено витештво и пристао (или чак сам предложио) на прекид меча када је противник завршио у болници због упале слепог црева. Карактеристично је то што је на крају Хорт изгубио меч и више се никада није попео на тај ниво. Али, постигао је веома много. Као четврта табла Светске селекције, у Београду 1970, победио је Полугајевског у мечу, константно је одржавао висок рејтинг и много писао. Једна од његових књига, написана у коауторству са Властимилом Јансом, и данас представља изванредан едукативни материјал.

Други дио живота Хорт је провео у Немачкој, где је остао у шаху – али је играо веома мало. А и кад би играо, често је био изузетно мирољубив. Али је зато много писао. Његове чланци и интервјуи обишли су свет и доминирају интернетом, а у једном интервјуу за наш лист, још пре пар деценија, најавио је период реаматеризације шаха, који и данас траје.