Црвена звезда одбранила трофеј

Црвена звезда је у Зајечару пету годину заредом стигла до највећег спортског остварења у домаћој конкуренцији. До одбране “дупле круне” Београђани су стигли заслужено, а печат убедљивој победи остварен је у самом финишу утакмице.  Звездина публика која је последњих година навикла на високе фудбалске вредности, тражила је од својих љубимаца у овом великом финалу, неку врсту искорака, ка новој, петој заредом “дуплој круни” и 29. трофеју у Купу. Вешто и детаљно спремајући тактику за важан фудбалски двобој Милојевић, као већ сада довољно искусан стручњак за овдашње фудбалско тржиште, поставља игру од оних играча у које има неограничено поверење. Довољно паметну и мудру да ове сезоне поново надвиси свог уваженог ривала, који је у Зајечар стигао са пуно оптимизма, далеко више него пре само годину дана у Лозници.

Кенијац Колинс Сичење имао је, бар што се тактичких задатака тиче, најзахтевнији посао у редовима Новосађана. Од  њега се пре свега очекивало да у дефанзивним задацима заустави Звездин везни ред у креирању акција и да испред голмана Росића на неки начин буде прва, непрелазна препрека за фаворизовани тим Београђана. Овогодишње финале у Зајечару почело је у благој доминацији браниоца трофеја, али је са друге стране Војводина извела довољно искусан тим, који је у сваком тренутку био спреман да одговори задатим обавезама.

Повратак брзоногог Бамиделеа, Петровића и Уроша Николића, под окриље главног тима, значио је да тим Мирослава Тањге, дочекује ово важно фудбалско поглавље у најјачем могућем саставу. Са друге стране, Владан Милојевић је у одбрану трофеја, све карте бацио на напад, па су Ндијаје и Дуарте кренули од старта, чиме је Звезда створила жељену превагу пред голом противника. Војводина је у потрази за новим трофејом у ово велико финале кренула са доста опрезности и респекта према уваженом ривалу, с тим што су “лале” биле спремне и за повремене противударе ка голу Глазера, који се у овом делу сезоне често мењао на гол црти са младим Гутешом.

Али, чим су покушали да озбиљније нападну Звезду Новосађани су жестоко кажњени. У 22. минуту акција првака ишла је по десној страни, Бразилац Дуарте је добио лопту од Елшника онда је кренуо сам ка голу Росића а на том путу имао је двојицу чувара, које је некако уз доста среће успео да превари и онда када је дошао надомак петерца уследио је шут левом ногом са неких седам – осам метара, лопта је прошла неодбрањиво поред немоћног чувара мреже: Војводина - Црвена звезда 0:1!

Звезда је нову шансу имала који секунд после истека пола часа игре када је након центаршута Елшника високи штопер Милосављевић снажно шутирао главом али је некако голман Росић успео да интервенише и тако спаси свој гол, мада је лопта на крају погодила горњи део пречке. Заправо, Новосађани никако нису успевали да озбиљније запрете Глазеру, јер су Бамиделе и Романић били добро чувани, што и јесте био део Милојевићеве тактике.

Од нападачког двојца Војводине: Романић – Бамиделе није се превише видело у првом полувремену, а онда у првом минуту надокнаде првог дела као да су желели да демантују све оне који су их критиковали у овом финалу. Бамиделе је негде уз доста труда и среће успео да узме лопту испред Милосављевића да врати лопту до Романића, кога су ваљда први пут одбрамбени играчи Звезде оставили самог, уследио је лукав шут са ивице шеснаестерца, али је лопта завршила који сантиметар поред стативе. До одласка на одмор и Мирко Иванић је опробао шут са неких двадесетак метара али се Росић добро поставио и лако отклонио опасност.

Улазак Кокановића и Величковића значио је да Тањга у наставку све карте баца на напад. Такво опредељење значило је далеко занимљивију игру, с тим што је одбрана Војводине имала много тежи задатак, јер су Савићевић и Николић држали средину терена у првих 45 минута. Кенијац Сичење и Сенегалац Ндијаје водили су жестоке дуеле, не штедећи се ни једног тренутка, што је дало посебну драж овом финалу. Звезда је у други део битке кренула са више памети. Штедећи се за сам финиш утакмице одлучна да одбрани стечени капитал, који је полако водио ка трофеју.

Млади Кокановић је на истеку 60.  минута добро загрејао дланове Глазеру, који је крајњим напором успео да заустави ударац са ивице казненог простора. И други “резервиста” млади Величковић је у 66. минуту приморао Звездиног голмана на параду, јер да се Глазер није бацио у ваздух ко зна шта би на крају било. У завршно поглавље, Милојевић је увео Катаија и Милсона. Првог, да смири игру првака, да у свом стилу креира нове акције ка голу Новосађана, док се од репрезентативца Анголе тражила пуна дисциплина у завршници напада. И управо је Милсон у петом минуту надокнаде времена када се одбрана Војводине потпуно опустила од многобројних прекида, успео да матира Росића и тако свој тим још више приближи трофеју. На крају,  Милојевићеве измене у самом финишу утакмице су се потпуно исплатиле, пошто је тачку на ово финале у 12. минуту надокнаде ставио Александар Катаи, прелепим голом из слободног ударца!

Ово финале, које је трајало више од 100 минута, због испада навијача, са обе стране, који су пиротехником “умртвили” игру оба тима, остаће упамћено по бројним прекидима, па је судија имао пуне руке посла због очигледно слабе организације. Јер, како објаснити чињеницу да је поред великог броја редара унето толико димних бакљи, топовских удара, димних завеса. На крају, Војводина је изгубила и ову битку а у самом финишу и сјајног Сичењеа, који је због другог жутог картона морао пут свлачионице...

Стадион: „Краљевица”. Судија: Павле Илић. Стрелци: Дуарте 22, Милсон 90 +5, Катаи 90 +12 минут. Жути картони: Кокановић, Барос, Петровић (Војводина),  Милосављевић (Црвена звезда). Црвени картон: Сичење 90 +11. минут

Војводина: Росић 6, Бутеан 6 (од 86. Л. Николић -), Кораћ 6, Сичење 7, Барос 6, Медојевић 6, Петровић 6, Савићевић 6 (од 46. Кокановић 6,5), У. Николић 6 (од 46. Величковић 6), Романић 6 (од 77. Депу -), Бамиделе 6 (од 85. Вукановић -).

Црвена звезда: Глазер 7, Сеол 7, Милосављевић 7, Ђурић 7, Анан 6 (од 58. Родић 6), Крунић 7, Елшник 7, Максимовић 6 (од 69. Катаи 7), Иванић 7 (од 90+9 Канга -), Дуарте 7 (од 69. Милсон 7), Ндиаје 6.