Eвропска солидарност

Последњих месеци свет се суочава с финансијском кризом која би могла тешко и трајнода погоди економију. Земље укључене у процес проширења ЕУ, односно државе западног Балкана и Турска, нису избегле њене последице. Глобална дешавања обезвредила су улагања у финансијски сектор и утицала су на успоравање економског раста.

ЕУ није остала равнодушна према тешкоћама држава наших будућих чланица. Европска комисија за проширење зато је предложила да се солидарност прошири и на југоисточну Европу, у оквиру Плана за економски опоравак, представљеног крајем новембра. Комисија зато пребацује 120 милиона евра државама овог региона за мере одговора на кризу током следеће године. То ће омогућити да се од међународних финансијских институција добију зајмови у вредности од најмање 500 милиона евра.

Иако је почетак кризе у овим земљама донекле одложен, ваља обратити пажњу на велику неравнотежу у њиховим спољнотрговинским односима. Комисија већ потпуно користи своју претприступну финансијску подршку да би били решени кључни изазови изградње државе. Али, важно је и да се реагује и у непредвиђеним околностима каква је садашња криза.

Основни принципи пакета помоћи јесу солидарност и социјална правда: наши потези морају бити усмерени ка помоћи онима којима је то најнеопходније.

У овим условима, важно је да предузећа немају прекид производње, како би се задржала радна места и раст привреде. Важан циљ формирања ових фондова из ЕУ је да се смање препреке пред финансијским институцијама да би наставиле с давањем кредита микропредузећима, као и оним малим и средњим. Ове фирме су главна покретачка снага економског раста у југоисточној Европи.

Предност мора имати развој институција које ће ојачати економију и њену конкурентност. Део средстава из Плана за опоравак биће искоришћен да се они који доносе одлуке усмере ка развоју људских ресурса и ка иновацијама. То укључује реформе у областима које се баве идентификацијом сектора са највећим економским потенцијалима. У исто време, развој људских ресурса мора да одговара потребама економије.

Током 2008. ЕУ је радила више него раније на повећању енергетске ефикасности у Унији. Смањење потрошње без смањења животног стандарда један је од кључних елемената за развој енергетског система који ће испуштати мање угљеника и бити мање штетан за животну средину.

Исти значај требало би да дамо и развоју ефикасних енергетских система у земљама кандидатима или потенцијалним кандидатима за чланство. Зато је обезбеђивање финансијских инструмената за улагања у енергетску ефикасност део мера за опоравак којима подржавамо земље западног Балкана и Турску.

За државе западног Балкана новац ће бити усмерен и на убрзана улагања у комуналну инфраструктуру. Подршку ће добити пројекти у области транспорта, енергетике и социјалне политике. Захваљујући суфинансирању и зајмовима општине ће моћи да реализују те пројекте. То значи више послова и боље услове за бизнис. За грађане, то значи квалитетније социјалне службе, образовање и здравствена заштита.

Проширење је један од стратешких приоритета ЕУ, која је снажно посвећена миру и стабилности у југоисточној Европи, заједно са њеним економским благостањем и бољим могућностима за развој.

Европска перспектива за западни Балкан и Турску велико је охрабрење и снажан подстрек за политичке и економске реформе. Важно је не пореметити њихове крхке економије које се ипак чврсто развијају. Уз прави избор домаћих мера, непрекидне реформе и потезе Комисије заједно са финансијским институцијама, могу се смањити економски ризици у региону.

Финансијска криза је показала колико је југоисточна Европа већ интегрисана у ЕУ. Нове економије овог региона су међу најдинамичнијим у Европи, а значајна су дестинација извоза из ЕУ. То потцртава чињеницу да је проширење део решења, а не део проблема за економску ревитализацију Европе.

Ми делимо исту судбину и исте интересе.

(Овај текст писан је за неколико водећих новина на Балкану, укључујући и „Политику”)

Члан Европске комисије задужен за проширење ЕУ