Спорт на удару глобалне кризе

Светска економска криза све више се обрушава и на спорт. Од глобалних догађаја тренутно су најугроженија такмичења везана за посрнулу аутомобилску индустрију, пре свих Формула 1 и Светски рели шампионат.

Недавно је Хонда саопштила да је у првенству 2009. неће бити. Продаја возила јапанског гиганта је прошлог месеца на тржишту САД опала за рекордних 30 одсто па је компанија, по речима председника Такео Фукуија, морала да у заштити осталих пословних интереса „реже” трошкове свуда где је то могла.

У „најбржи циркус на свету” Хонда је годишње улагала више од 300.000.000 милиона долара а сада су на леду остали возачи Џејсон Батон и Рубенс Барикело, док је око 600 запослених у „тркачкој штали” у Енглеској остало је без посла). Хонда се Формули 1 прикључила 1960. и од тада је неколико пута излазила из каравана и враћала се у њега, а Макс Мозли, председник ФИА, позвао је све тимове на „апсолутну штедњу”, због тамних облака надолазеће рецесије.

Џенерал моторс „отпустио” Вудса

Старт шампионата планиран је за 29. март 2009. у Аустралији („Велика награда Канаде” испала је из календара и тако је цео северноамерички континент остао без иједне трке) и, ако се до тада нешто не промени, за титулу најбржег надметаће се само 18 болида. Минимум новца потребан за једногодишње преживљавање у Формули 1 је 75.000.000 „зелених новчаница”.

После Хонде, из аутомобилског спорта се јуче и званично повукао и други јапански произвођач – борба за назив светског рели првака одвијаће се 2009. без Субаруа. Ова компанија је за 19 година три пута тријумфовала у дуелима конструктора, изнедривши у том периоду и тројицу светских првака (Мекре, Барнс и Солберг).

Потреса није мимоиђен ни НАСКАР (најпопуларније аутомобилско такмичење у САД), где мање екипе муку муче у потрази за спонзорима.

– Ово су застрашујућа времена, чак и најјачи тешко проналазе изворе финансирања. Пре једне декаде насловни спонзор је плаћао 4.500.000, данас је за преживљавање потребно око 25.000.000 долара – речи су Џефа Гордона, једног од најпознатијих возача НАСКАР-а.

Међу првима ногу је повукао Џенерал моторс, не тако давно дика и понос америчке аутомобилске индустрије, раскинувши дугогодишњи (10.000.000 долара по сезони) уговор са голфером Тајгером Вудсом, најплаћенијим спортистом свих времена. Да ли је ово најава коначног раскида са бесомучним трошењем пара на дуже стазе за „непосредне произвођаче” свих профила или орочено „бајпасовање” кризе, знаће се у наредне две године.

Потреса нису поштеђене ни најјаче америчке професионалне лиге: НБА (кошарка) уочи овогодишњег првенства отпустила је девет одсто (око 80 људи) свих запослених у САД, МЛБ (безбол) тражи замену за повучене аутомобилске рекламе...

Пре само годину дана када би неком Американцу рекли да велелепни НФЛ стадиони, какав је Даласов чија је изградња коштала 1.100.000.000 долара, или сличан објекат њујоршких Џајантса и Џетса, неће имати име јер не могу да се пронађу компанију које су спремн да за то плате довољно новца, он би вас погледао као да сте побегли из неке установе за бригу о менталном здрављу.

МОК и Фифа не стрепе

Дани изобиља су прошли и за Међународни олимпијски комитет. Далеко од тога да су се темељи уздрмали, али сигнал јесте упозоравајући: после „Кодака” и „Ленова” топ- спонзорску породицу напустио је и „Џонсон и Џонсон”. Ипак, Жаку Рогу, председнику МОК, остало је 900.000.000 долара годишње од преосталих парајлија. Циљ му је да конструкцију затвори на милијарди и како каже већ се воде преговори око нове „улазнице” вредне 100.000.000 долара.

Оно што притиска планетарне спортове је и мањак у буџетима средње класе, слоја људи на коме почива концепт неолибералног капитализма. Страх због могућег губитка радних места и у САД и у земљама старе демократије, до максимума је изоштрио поглед на сваки утрошени долар, евро или фунту за тренутке навијачке доколице.

У таквим околностима највише шанси не само за преживљавање, већ и за благу стопу раста, имају они спортови са највећом глобалном навијачком базом, пре свих стари, добри фудбал (Барклис банка је почела ревизију свих спортских уговора укључујући и онај са Премијер лигом), па и кошарка.

Тако челни људи мадридског Реала („Нисмо угрожени, наш главни спонзор је bwin.com, људи се кладе и у најтежим временима и ми смо заштићени”), минхенског Бајерна („Немачки фудбал ће преживети пошто почива на здравом новцу”) или Манчестер јунајтеда („Америчка осигуравајућа компанија АИГ остаје уз нас”) шире оптимизам базиран на профитима својих клубова. Уосталом, Фифа (Светска фудбалска федерација) је и пре почетног ударца на јужноафричком „Мондијалу” 2010. у плусу од 3.200.000.000 долара. У сличној ситуацији је и елитно фудбалско такмичење Лига шампиона са 1.150.000.000 долара прихода. С друге стране, најтежи ударац следи оним сиромашнијим и у фудбалу и у кошарци, а о тзв. глобално неисплативим „малим спортовима” да и не говоримо.

У садашњим финансијским турбуленцијама, чији пипци могу да допру и до на папиру „недодирљивих”, упада у очи да се у Кини, без застоја, гради око 200 дворана, свака са капацитетом од 10.000 места...