МВП захвалан Роналду и мајци

Фенербахче је заслужено освојио своју другу титулу у Евролиги, победивши на фајнал-фору у Абу Дабију две врло јаке екипе, браниоца титуле Панатинаикос, и Монако, који је сваке године све ближе трофеју. У турском тиму највише емоција је изашло из оних којима је овај трофеј први у каријери, а међу њима су јунаци финала, српски репрезентативац Марко Гудурић (19 поена) и Најџел Хејз-Дејвис (23) коме је припало МВП признање.

– За ово тренираш читав живот. Поносан сам и захвалан Богу. Тимска игра је пресудила – казао је Гудурић, чија је тројка, 65 секунди пре краја (74:64), запечатила судбину првака Француске.

Тај кош је постигао тако што је имитирао потез који је тренер Монака Василис Спанулис изводио у играчким данима.

– Кад сам кренуо у леви дриблинг, кроз главу ми је прошао Спанулис, његов „сајд степ”… Имао сам грчеве нисам могао у продор, рекох да пробам, не може да ме блокира… Ето, ушла је… – казао је Гудурић, који је још од 2017. године у Фенербахчеу, изузев сезоне 2019/20, коју је провео у Мемфису (НБА).

И Најџел-Хејз је морао дуго да чека на своју прву титулу у Евролиги. Шест сезона. Последњих година је један од њених најбољих играча, два пута члан прве петорке, а лане је постао рекордер њене модерне ере и први који је постигао 50 поена на једној утакмици.

– Веома напорно сам радио последње три или четири године на томе да будем присутан, а последњи месец, па и целу ову годину, у глави сам проживљавао овај тренутак. Тако да сада када сам овде, имам осећај као да сам све то већ доживео. Не изгледам узбуђено колико заиста јесам, али сам изузетно срећан, изузетно поносан. Напорно смо радили целе године, било је пуно успона и падова као и у свакој сезони, али невероватно је бити шампион – казао је Хејз-Дејвис.

На питање како је успео да у тако важном мечу, као што је финале Евролиге, постигне 14 поена из 14 слободних бацања, овај амерички кошаркаш – иначе сјајан извођач „пенала” (у овој сезони 90,1 одсто, 129 од 142) – дао је необичан одговор:

– Стварно сам направио искорак у схватању колико је ментална припрема важна. Видео сам снимак Кристијана Роналда који себи изговори једну фразу пре него што шутне слободан ударац. Када сам сазнао шта тачно говори, само сам то превео из фудбалског у кошаркашки контекст. Тако да, ако ме гледате када изводим слободна бацања, увек имам исту рутину и говор који упућујем себи. Изађем, шутнем и драго ми је што сам данас погодио све. Мојој мајци је најважније да погађам слободна бацања. Ако промашим, љута је, тако да докле год погађам, она је срећна!

Победа у финалу против Монака (81:70) донела је велико олакшање тренеру турског клуба Шарунасу Јасикевичијусу, који је коначно, после пет неуспешних фајнал-форова, подигао шампионски пехар. Претходно је покушавао и са Жалгирисом (једном), Барселоном (три пута) и Фенербахчеом (прошле године). Овом победом ушао је у узак круг оних који су и као играчи и као тренери освајали најбоље клупско такмичење у Европи. Пре њега то су успели данашњи селектор Србије Светислав Пешић, који му је био тренер у Барселони када су освојили Евролигу (2003); Лоло Саинз (Шпанија) и Арменак Алачачјан (Јерменија / Совјетски Савез). Пешић је као играч до европске титуле (тада Куп шампиона) стигао са Босном, 1979, после победе против Варезеа у Греноблу (96:90).

– Осећај је невероватан – казао је Јасикевичијус, четвороструки победник Евролиге као играч (поред Барселоне, има две титуле са Макабијем и једну са Панатинаикосом).

– Јурим овај трофеј већ неко време. Било је много разочарања. Ипак сам истрајао и ови момци су завршили посао… Скинуо сам огроман терет са леђа. Годинама сам био тако близу, стално овде, али никако да пређем ту последњу препреку. Не могу више да освајам титуле као играч. Као што је и Били (Спанулис) рекао – волео бих да сам имао ту ј…ну лопту у рукама овог викенда, али сада смо са стране. Ипак, осећај када освојиш титулу као играч и као тренер је исти. То је најбољи осећај на свету – бити шампион.