Хетеми и Богојевићева терају Србе из станова

Лепосавић – Избегли Срби са подручја Хрватске и интерно расељена лица са Косова и Метохије који су добили кључеве стана у две стамбене јединице у новембру прошле у Лепосавићу, а које су грађене средствима Владе Републике Србије, нашли су се у немилости албанског „градоначелника” Лепосавића Љуљзима Хетемија и његове заменице Марине Богојевић, која „захтева” да врате кључеве, јер по „новом” конкурсу немају право на стан. Неколико, од укупно 41 породице које су пре 30, односно 26 година нашле смештај у колективним центрима на територији лепосавићке општине – у самом Лепосавићу, као и у насељима Лешак и Сочаница, ових дана могу да се нађу на голој ледини, а све под претњом косовске полиције која ће „насилно да их истера”.

У самом Лепосавићу избегла и расељена лица су смештена у баракама Шумског газдинства „Храст”, које се налазе на теренима спортског центра преко Ибра, али и у просторијама које је „Трепча” својевремено надомак Флотације уступила онима који су под претњом, и како би сачували живе глави, стигли са осталих подручја Косова и Метохије. Има делова у кампу где су смештене ромске породице, у самом центру ове вароши на крајњем северу Космета, али и у старој згради дома здравља, која се налази у кругу ове здравствене установе, као и у згради познатој као зграда „ЈУ програма”.

Оно што је још трагичније у целој ујдурми, коју је, како за „Политику” кажу избеглице из Хрватске и интерно расељена лица са подручја Косова и Метохије, јесте то „што Марина Богојевић упорно тражи да се кључеви од станова у које су се уселили врате, јер ће у супротном ангажовати припаднике специјалне јединице Росу”, али и „да су по косовском закону колективни центри затворени”.

Налазимо се пред Колективним центром „Храст” у Лепосавићу, где нас дочекује Александра Суботић из Урошевца, која већ 26 година са шесторо најближих живи овде. Мајка јој је преминула, не дочекавши да се уселе у свој кров над главом.

– Све је почело крајем децембра, када ме је на разговор звала Марина Богојевић, заменица градоначелника Лепосавића, и рекла да вратим кључ од стана који сам, као и остали из колективних центара добила. Рекла је да онај конкурс Владе Републике Србије не важи и да општина Лепосавић расписује нови. Мало је рећи да сам била затечена. Рекла сам јој да кључ нећу да вратим, јер сам стан добила од државе Србије која је те станове и градила – говори Александра, док седимо у дугачком ходнику где су и кухиња и примаћа соба и где се срећемо с још неколико особа које су после више деценија „доживеле да их Српкиња протерује и оставља на голој ледини”.

Александра, која се није нашла на „новом списку косовске општине”, са браћом је почела да се кући у новом стану, као и многи који су били принуђени да поново конкуришу по новом „косовском закону”.

– Испоставило се да многи нису могли да добију косовска документа, али оно што је крајње срамно и трагично јесте то што и мени и многима Марина прети специјалцима Росу. Кључ од стана нећу да вратим, па нека ме истера с албанским специјалцима. Пре неки дан је долазила испред овог колективног центра са возачем, али се само окренула и отишла. Све то ради у намери да мене и остале застраши – говори Александра, која наглашава да су две стамбене јединице грађене за 41 избеглу и расељену породицу, колико их је укупно на територији општине Лепосавић, али да је „Богојевићка манипулацијама оставила шест, односно десет станова за своје људе, наводно социјалне случајеве”.

Суботићева је изричита да неће да врати кључ, као ни још три породице које су „изманипулисане”, а којима се такође прети косовским специјалцима. У истом проблему је и Миливоје Бојић (70), интерно расељено лице из Истока, који је са седмочланом породицом живео у просторијама зграде „ЈУ програма”, којем је „наређено да врати кључ”.

– Доживео сам да се селим прво из Словеније када је тамо избио сукоб и да дођем у Исток. Отуд су ме протерали, а сада ме Српкиња истерује из стана за који ми је држава Србија дала кључ. Управо ме данас звала Марина, која не престаје да ме малтретира, да ми шаље неке њене људе који ме наводно не налазе на адреси. Где ћу ја, где ће моја породица када ми она доведе специјалце и истера ме из стана у којем сам 26 година. Та жена нема ни морала, ни части. Оставиће мене и породицу под ведрим небом – тихо говори Миливоје, на којем су године избеглиштва и расељеног живота и те како оставиле трага.

У Истоку су му запалили кућу и окућницу, остао је без прадедовске земље коју је наследио, а сада и без „оно мало крова над главом где се кућио последње више од две и по деценије”. У разговор се укључује и Слободан Спасић из Обилића, који је добио кључеве од стана, али се није нашао на „новом списку албанског градоначелника и његове заменице”.

– Координатор Комесаријата за избегла и расељена лица Слађан Радосављевић је мени и осталима у новембру прошле године поделио кључеве од стана, а сада траже да га вратим. Нисам на новом списку који је косовска општина Лепосавић расписала. Тачније, расписали су нови конкурс како би своје људе ту уселили – прича Спасић, који ће се са породицом, како се плаши, наћи на некој утрини.

Како кажу Суботић, Спасић и Бојић, и Еви Аџић, избеглој из Хрватске, коју нисмо затекли у овом колективном центру, наређено је да врати кључ. Она са породицом живи у објекту Флотације, а како наводе, „више пута је позивана у општину где је доживела психичку тортуру од Богојевићке”. Све породице, наглашавају за „Политику”, од којих се тражи да се иселе из већ добијених станова, „апелују на државу Србију, али и на међународне представнике да стану на пут самовољи општинара у Лепосавићу”.

У причу се укључује и Даница Јевтић Стојановић (72) која „због немогућности да добије косовска документа није могла да конкурише за стан” и која ће се исто наћи на улици. Да „албански градоначелник Љуљзим Хетеми и Марина Богојевић истерују Србе, односно протерују из општине Лепосавић”, за „Политику” тврде и Александар Лазовић и Владимир Радосављевић, из Српске демократије, који су обишли избегла и интерно расељена лица која су се нашла на мети „овог двојца”.

– Шта очекивати од Марине Богојевић, која је уз претњу специјалцима Росу отела стан Србину у Лешку – говоре Лазовић и Радосављевић, са којима смо се срели у Лепосавићу. Они истичу да су сви станови, односно две зграде, били „намењене искључиво за избегла и интерно расељена лица”, али да је „самовољом и под претњом до зуба наоружаних полицајаца Марина присвојила шест станова”.

– Шест станова нигде нема на списку, по том косовском конкурсу. По такозваном конкурсу Марине Богојевић. Уколико успе да отме кључеве и од четири породице које константно терорише, 10 станова које је градила држава Србија припашће онима који је подржавају, тачније онима који као и она хоће да протерају преостали српски живаљ из ове општине – тврде за „Политику” представници Српске демократије, иначе староседеоци Лепосавића.