Немачка затвара врата мигрантима

Немачка влада намерава да обустави спајање породица за одређену групу избеглица у Немачкој на две године. Изузеци су предвиђени само из хуманитарних разлога, на пример у случајевима тешких болести.

Као први корак, кабинет је у среду (28. мај) одобрио одговарајућу законску измену. Коначну одлуку доноси Бундестаг. Тамо већину имају странке владајуће коалиције, Демохришћани (ЦДУ/ЦСУ) и Социјалдемократе (СПД). Након тога, Бундесрат – горњи дом немачког парламента који окупља представнике 16 савезних покрајина – такође мора да одобри измену закона.

Савезни министар унутрашњих послова Александер Добринт (ЦСУ) жели да закон ступи на снагу пре летње парламентарне паузе, и поново је нагласио да су градови и општине преоптерећени пријемом и интеграцијом избеглица.

„Прво: породице се не досељавају, то доноси директно растерећење. Друго: шаље се порука свету да овај механизам више не функционише када се један члан породице одлучи да крене на пут, и то такође доноси растерећење.“

Убрзано стицање немачког држављанства након три године за посебно добро интегрисане досељенике више неће бити могуће. Та одредба, коју је увела претходна влада (СПД, Зелени и ФДП), биће потпуно укинута, преноси Дојче веле.

Закон о боравку биће преформулисан. Законске одредбе више неће служити искључиво за контролу миграције. У будућности ће циљ бити „контрола и ограничавање миграције“.

Измене закона о држављанству погађају све који желе да добију немачки пасош. У будућности ће бити неопходно најмање пет година непрекидног боравка у Немачкој пре него што се може поднети захтев за држављанство. Међу условима су добро познавање немачког језика и стално запослење. У 2024. години више од 200.000 људи је добило немачко држављанство – највише у последњих 25 година.

Обустава права на спајање породица погађа тзв. особе са супсидијарном заштитом. То су избеглице које нису прогоњене у смислу Женевске конвенције о избеглицама, нити имају право на политички азил, али им у матичној земљи прети озбиљна опасност, нпр. због грађанског рата.

Особе са супсидијарном заштитом имају мања права од особа са регуларним избегличким статусом. Европски суд за људска права је то потврдио. У Немачкој живи око 388.000 људи са тим статусом – већина из Сирије, а многи и из Авганистана и Ирака.