Офанзива није демагогија

Суштина одговора на кризу мора бити јасан целовит државни програм који обезбеђује најважнији циљ: не дозволити рецесију која значи заустављање производње, губитак радних места, пад стандарда, социјалну, па и политичку нестабилност. На овом програму мора се постићи јединство власти, синдиката и послодаваца. Програм мора да садржи јасне мере, ограничења потрошње, као и подстицајне мере. Његово хитно доношење треба да буде одговор на дефетизам и кризоманију која прети да уништи мотивацију. Најважније мере треба да буду усмерене на подршку производњи, извозу и инвестиционој потрошњи, у инфраструктуру и станоградњу.

Велики трговински дефицит и велика незапосленостнамећу као императив (за неколико година) велико повећање извоза, ново запошљавање и мере које то обезбеђују.

1. Морају се, пре свега, пронаћи интереси страних партнера за улагање у Србију. То се може постићи презентовањем квалитетних програма, дизајнираних специфично за свако тржиште, уз висок квалитет и прихватљиве цене.

2.Држава мора да створи повољан амбијент за пословање и да борбу против инфлације води повећањем робних фондова,значи повећањем производње и конкуренције која најуспешније чува тржиште од инфлације. Треба стимулисати куповину домаћих производа и смањивати увоз. У политици државне потрошње очекујем да паре српских пореских обвезника остану у Србији давањем приоритета српским производним фирмама. Државне институције морају опремати пре свега радно интензивне домаће производне компаније.

3. Офанзивни развој је најјача мера усмерена против кризе. У нашој земљи за остварење ове мере потребно је ангажовање свих ресурса и њихово усмеравање пре свега у развој привреде намењене извозу.

4.За повећање производње и успешан наступ на светском тржишту нужни су веома велики организациони захвати у непосредној производњи порастом продуктивности најмање на европском просеку, а постоје делатности где се може и боље.

5.У опредељивању економске политике која треба да помогне привреди да оствари што већи извозне треба правити селекцију кредитирањем привреде по величини и својинским односима фирми које остварују извоз. Значи, они који имају највеће шансе треба да добију пуну подршку како би шансе биле искоришћене.

6. Држава мора да обезбеди организован наступ српске привреде на светским сајамским манифестацијама окупљајући привреду по целинама и финансирајући део трошкова тих манифестација, како то чине и развијене земље.

7.Треба донети конкретне стимулативне мере којима се обезбеђује непосредни интерес страних инвеститора за улагање у производне делатности, а не само за улагања у тржне центре.

8. Компанијама које су у време ембарга, распада земље и бомбардовања претрпеле велике економске штете и које су своју производњу одржале подизањем скупих банкарских кредита треба отписати дугове и омогућити им да са чистим билансима покажу своју праву економску снагу.У периоду опоравка таквим компанијама треба обезбедити државне гаранције и кредите ради рефинансирања постојеће задужености и тиме створити услове за повећање производње и извоза.

9. Држава треба својим мерама дауреди законски амбијент који омогућава максималну експлоатацију расположивих ресурса и њихово обнављање. Карактеристичан је пример експлоатације шумског фонда који је до те мере дезорганизован да је начин експлоатације доведен до апсурда: скупе структуре дрвета користе се као огрев, а њиховим претварањем у финални производ може се добити 50 пута већа вредност.

10. Офанзива против кризе није демагогија. То је практично искуство које казује да треба радити више, паметније и организованије. Борити се за нова тржишта и већи извоз. Банке морају смањити каматне стопе и повећати пласмане. Народна банка у томе мора бити предводник. Раст изнад свега. Он се никако не сме успорити или зауставити. Само на тај начин могу се сачувати радна места и отварати нова. Све се ово мора одвијати под будним оком владе, која би требало да буде спремна да у сваком тренутку помогне својој ионако посрнулој привреди. Сва средства и све врсте помоћи нужне су и дозвољене. Примереза то имамо код најразвијенијих земаља. Уколико се сложимо да нам је економски раст први приоритет и ако сви будемо сложно радили на томе, из кризе можемо изаћи само ојачани.