Мења се спортска тв мапа света

Међународни олимпијски комитет искористио је глобалну економску кризу као одличан повод да промени светску тв  мапу и заради огромне количине новца.

Одавно је јасно да је телевизија постала револуционарни медиј за спорт. У свету је 2007. на 100 људи долазило просечно 31,6 пријемника.

Недавно је МОК без пардона одбио понуду ЕБУ (Европска телевизијска унија) за права преноса Зимских олимпијских игара 2014. у Сочију (Русија) и летње Олимпијаде 2016.

Колико је новца ЕБУ понудила ниједна страна није обнародовала. Оно што је познато јесте да је ЕБУ слику из Ванкувера 2010. и Лондона 2012. платила 700.000.000 долара.

У изјави ЕБУ нескривено је разочарање одлуком МОК. Челници „европске телевизије” подсетили су да са МОК сарађују од 1956, да имају 75 чланица са 650.000.000 душа, да су у између игара у четворогодишњим циклусима популарисали олимпијске спортове, као и да су догађаји са борилишта били на „јавним телевизијама” доступни свима, без додатног плаћања.

Оно што је између редова могло да се закључи из доста штурог саопштења МОК, своди се на уопштену фразу да „врата нису затворена и да постоји простор за накнадно договарање, јер ситуација у свету тренутно није повољна за склапање дугорочних послова”. И ништа више.

Чињеница је да је пре извесног времена радикални заокрет МОК најавио ЕБУ тиме што је тв права за 2014. и 2016. већ продао Фоксу у Италији и Турској. Тај сигнал готово сигурно осликавао је жељу МОК да дође до веће суме „цепкајући” права на преносе од државе до државе. Преведено на српски, сада ће на пример енглески „Би-Би-Си” (уз олимпијски покрет од 1948.) морати за своје подручје да уђе у трку са ривалским „Ај-Ти-Ви”-јем,  или плати – па гледај „Скајом”.

Да ли је тако нешто у „олимпијском духу” и не фаворизује ли овакав начин пословања богатије становништво, које може да плати гледање надметања спортских асова на уштрб ускраћивања информација сиромашнијима, МОК не додирује.

Челници МОК убрзо су повукли и нови корак. Ришар Карион, главни преговарач Лозане око тв права и члан МОК, казао је да ће са моћним америчким телевизијама разговарати о „пакету 2014 – 2016” тек пошто се одреди град домаћин Игара на које ћемо чекати још осам година.

У трци су остали Чикаго, Рио де Жанеиро, Мадрид и Токио. Одлука ће пасти на гласању у Копенхагену 2. октобра 2009.

И ту је рачуница предузећа званог МОК јасна. На таласу планетарне „обаманије” Чикаго је апсолутни фаворит. А кад амерички град победи и цене преноса вртоглаво ће порасти. Зато су се у МОК определили за игру на сигурно. Наравно, увек постоји промил наде, да ће у демократском духу и одмеравању снага равноправних такмичара, прву награду однети неко други, а не „град ветра”.

Од америчке тв компаније „Ен-Би-Си” (преносила је Олимпијаде од 1988) МОК је за Ванкувер 2010. и Лондон 2012. добио 2.200.000.000 долара. Када се томе додају новци ЕБУ, па још милијарду долара од 10 насловних спонзора (тренутно МОК „јури” десетог члана), ето респектабилног буџета „тешког” четири милијарде „зелених новчаница”.

А када се догоди очекивано, и Чикаго у „фер борби” слави, тек предстоји до сада невиђен рат америчких медијских могула...